НАШ СТАВ О ПЕНЗИЈАМА И ПЛАТАМА
Поводом најављених реформских потеза, а посебно у вези са најављеним смањењем пензијских примања, Председништво СУБНОР-а Србије сматра да су те мере, у веома тешкој економској ситуацији, израз неопходне и неодложне буџетске консолидације. Без њих Република Србија не би имала могућности да благовремено испуњава домаће и према иностранству финансијске обавезе.
Председништво СУБНОР-а указује на неопходност да се примена рестриктивних мера, посебно у вези са смањењем пензија и плата, временски орочи и изричито пропише њихов привремени карактер. То претпоставља неопходну обавезу да се финансијска консолидација, после утврђеног рока, доследно спроведе без рестриктивних мера на терет уживаоца пензија, као стеченог минулог рада, чије би пензије убудуће требало редовно усклађивати са економским напретком и у складу са кретањем примања запослених.
Изражена социјална одговорност и најављена солидарност према уживаоцима минималних пензија, који не би били обухваћени планираним смањењем, требало би да се прошире и на оне чије су пензије испод просечних примања запослених у Србији. То би се односило на знатно већи број егзистенцијално угрожених пензионера. У том случају смањење планираних буџетских расхода требало би надокнадити смањењем опште буџетске потрошње. Пре свега у оквиру трошкова јавних предузећа монополског статуса, као и повећањем прихода из објеката изграђених ненаменским вишегодишњим коришћењем средстава уплаћиваних у пензијске фондове.
Буџетске уштеде би се релативно брзо постигле и будућим искључењем могућности пријема посебних вишеструких накнада по разним основама на терет буџетских средстава, посебно у случају примања месечних накнада у јавним предузећима, поред редовних личних примања из буџетских средстава, по основу радног односа или на основу обављања државних функција. Таква концепција рестриктивних мера, ради неопходне буџетске консолидације, може имати ширу друштвену подршку.
Подржавајући мере не можемо а да не укажемо да је држава средства пензионог фонда, минули рад запослених, произвољно трошила и улагала у објекте привредног развоја, друштвени стандард и у објекте културне, образовне и социјалне инфраструктуре, а не у повећање стандарда и животног достојанства пензионера. Системским променама тај се процес наставио.
Подаци о ненаменском коришћењу пензионог фонда постоје, а објекти у које је улагано још у већини функционишу као државна, или приватна својина корпорација, установа или појединаца. Тражимо да се учешће у имовини пензионог фонда вредносно ревалоризује и врати пензионом фонду јер је то минули рад генерација пензионера. Ако се та имовина не угради као право пензионог фонда, онда се терет реформе, пребацује опет на пензионере и грађане и рехабилитује произвољност коју су држава и политичке партије учинили у корист појединца и приватних пословних веза.
Не може се амнестирати одговорност оних који су у личном интересу, злоупотребом овлашћења и неспособношћу довели Србију у ову ситуацију.
Покривање за промашене и погубне претходне политике и понашања само ће умножавати проблеме и отежати излазак из опште кризе која није само наша, али су је бивша власт и поспешивале у групном и личном интересу.
Не може се урушити и опљачкати земља и онда подвући црта и кренути из почетка. То је већ одавно виђено у транзицији. И код нас и у свету. Морају се исправити грешке и намере из прошлости, одговорни не смеју бити заштићени.