САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 794144Укупно посета:
  • 2511297Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ПРСТ У ОКО И СЕМЕ РАЗДОРА

Савез удружења бораца народноослободилачког рата 1941-1945. и 1999.године, СУБНОР Србије, са запрепашћењем је примио изрицање пресуде по којој је Виши суд у Београду ослободио кривице и рехабилитовао без призива Дражу Михаиловића, команданта четника током Другог светског рата.

Потезом судског пера драстично је прекројена истина и, у исто време, избрисани историјски непорецив допринос Србије у сламању фашизма и ненадмашна победа антихитлеровске коалиције чији су достојан саборац биле јединице народне партизанске војске.

Рехабилитација челника групације која је од 1941. године, избегавајући и, по правилу, сарађујући са окупаторском солдатеском, палила читава села, силовала, пљачкала, камом убијала чак и дечицу у колевци, као казнена експедиција прокрстарила у мучком походу многе крајеве негдашње заједничке државе, представља и нову одмазду над стотинама хиљада жртава и њихових потомака.

Рехабилитација је посипање соли на увек свежу рану, прст у око садашњим суседима, али и читавом антифашистичком свету који са поштовањем гледа на наш народ и непорециво славно место искључиво партизанских бораца у историји човечанства.

Зар сада, после седам деценија, може некакав папир да потре доказану истину, оправда бег под туђим заставама, пред Црвеном армијом и Народноослободилачком војском, на крају четворогодишњег рата?

Где је тај Дража са својом камарилом био на крају победоносног пута ослободилаца, зашто га се одрекла јавно и избегличка влада и Петар II из Лондона и наредио да се прикључи партизанима, због чега су се и Енглези, Американци и Французи и Руси са тим здушно сагласили?

Пада ли некоме у свету и помисао да рехабилитује колаборанте, да ли то чине Французи са маршалом Петеном, Норвежани са премијером Квислингом и многи други?

Хоће ли овим отужним српским путем туге и несхватљивог опроста кренути чланство Европске уније, чијим редовима стремимо и знамо да је у Другом светском рату имало издашних колабораната? Чак и тамо где, баш у ово садашње време, ничу нови следбеници нацистичких фирера.

Опасан, несхватљив преседан прави се у овој нама јединој отаџбини.

Сеје се без разлога и потребе семе раздора и указује слободарској међународној заједници да је Балкан подручје у којем се, по нечијој вољи и налогу, без доказа, могу прекрајати историја и истина. А последице су несагледиве.

СУБНОР Србије, са преко 100.000 агилних чланова и угледним учешћем у међународним ветеранским организацијама, веома је забринут због настале ситуације. Али и чврсто верује, да је рехабилитација без основа, правно неутемељена, чак и нетачна (као, на пример, да осуђени није имао право на жалбу) и због тога неодржива. У интересу народа Србије и стеченог угледа у сламању фашизма у Европи, посебно у години седме деценије победе.

       РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ

8 реаговања на Срамна пресуда

  • Lune каже:

    Супротстављене снаге
    У време почетка прве фазе книнске операције у Книну и најближој околини су се налазиле, поред Штаба 15. брдског армијског корпуса, следеће јединице:

    264. пешадијска дивизије;
    383. ојачани пук 373. легионарске дивизије;
    делови 944. артиљеријског пука;
    делови 29. пука тврђавских пионира;
    581. и 583. морнарички стрељачки батаљон;8″
    остаци 6. и 7. усташке бригаде;
    2. батаљон 3. посадне бригаде (домобрани);
    Динарска четничка дивизија.

    Поред њих било је и неких мањих јединица (за везу, снабдевање, противавионску одбрану и сл.). Укупно, у Книну је било око 20.000 војника (14.000 немачких, 1.500 усташких са домобранима и 4.500 четничких), што значи да је непријатељ у току прве и друге етапе претрпео губитке од 7.500 војника.[2]

    На комуникације према Лици распоређен је као појачање 847. пук 392. дивизије.

    Све ове јединице биле су под командом команданта 15. брдског армијског корпуса генерала Густава Фена (Gustav Fehn).

    Насупрот овим снагама стајао је 8. далматински корпус НОВЈ, који је под својом командом имао 9., 19., 20., и 26. дивизију, те један и по батаљон Прве тенковске бригаде, укупне јачине око 32.000 војника НОВЈ. Командант партизанских снага је био генерал Петар Драпшин.

  • Lune каже:

    Oliver Antić će ostati upamćen kao „Lucifer Pravnog fakulteta“, jer je od 1998. do 2000. počistio 17 profesora zato što su kritikovali Miloševićevu vlast, a Vojislava Šešelja doveo za profesora. U aferi „Indeks“ optužen je da je naplatio 500 evra studentu da položi ispit bez polaganja, ali se od njegovog krivičnog gonjenja odustalo. Pisalo se o tome da je obećao pomilovanje nekadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću, a Antić je priznao da je razgovarao sa Markovićem, ali ne i da mu je to obećao.

  • Lune каже:

    Gradjanski rat je najavljen,organizovan od monarhije odavno, a, pripomogli su ga nemci..radi se o sestojanuarskoj diktaturi pa na dalje, izfradnjom drzavnih logora za komuniste i protivnike monarhije…!!!
    Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још 1920. била донесена Обзнана. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова КПЈ и СКОЈ-а убијено је у периоду од 1929. до 1932. године. Овако великим жртвама придонијела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса Коминтерне о приближавању опште кризе капитализма. Влатко Мачек је у децембру 1929. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке заправо изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банскарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.

    • Lune каже:

      “ KRATKI VREMEPLOV“
      Neki online mediji, dali su Hitlerovo tumacenje,koje se svodi osim njegvog „dela“ Majn kampf, da je izabrao SVASTIKU kukasti krst posto on predstavlja simbol ‘NASA BORBA“, nisu li nakon „satanistickih demokratskih promena“,DEPOS promoteri „vostale Serbije“ list soc saveza „BORBA“, prekrstili u list „NASA BORBA“…vrstu „rehabilitacije“..poruku, danas vidmo rehabilitacijom Draze, razmislite malo o tome !

      • Lune каже:

        Nije li „gradjanski rat“ bio izmedju Draze i Pecanca.? nije li Draza doneo presudu da se ubije Kosta Pecanac..“bez suda i odbrane i stranih izvestaca“..? Politika pise:
        Шта би се догодило кад би даља родбина и следбеници војводе Пећанца покренули судски поступак против генерала Драже Михаиловића

        Еуфорија поводом судске рехабилитације Драже Михаиловића је на врхунцу.

        Да ли је то прави покушај оповргавања оне праксе којом је – после Другог светског рата – победничка страна пресуђивала из политичких и идеолошких разлога? И може ли наш суд, било ког степена, да преузме на своја плећа воденички камен српских раскола и безглавог сударања без дубоког познавања анамнезе једног случаја у суровом времену…

        Дража се на завршетку рата нашао на губитничкој обали. Дакле, јао таквима – рече бахато галски ратник пораженим Римљанима, јер победнике су увек и свуда чекали славолуци, али и властито задовољавање гнева…
        Да би се разумело како је одмах по завршетку Другог светског рата успостављен етос одмазде у готово свим деловима ослобођене Европе, и у нас, морало би се поћи од небиблијског порива око за око. О тој мучној традицији, која је и у нас дуго потхрањивана, писао је у време Карађорђа руски дипломата Родофиникин као о пракси за коју би било боље да је нема. Рекло би се да је царски поклисар видовито наслутио да ће се догодити Радовањски луг.

        • New way каже:

          Bravo, gosp. Lune
          Vi ste razrešili sve dileme.
          Pobednik ima sva prava. Piše istoriju, vrši odmazdu nad gubitnicima…
          Dakle to je bio poriv komunista, sada Vas razumem.
          Samo, vidite bez borbe, komunisti izubiše vlast.
          A, tekovine civilizacije od rimskog doba do danas, doneše nam i napredak. Vas niko ne proganja, ne preti vam, ne sudi…
          A, meni, mladom čoveku lepo objasniste motive za osudu Draže Mihajlovića, robijanje na Golom otoku i slično.
          Gospodine Lune, hvala.

          • Lune каже:

            „vas niko ne proganja“..pa, pronjuskajte malo ko je isao „na prinudni odmor“ i slicne „tekovine civilizacije nesposobnih vlasti u nizu“
            …………………………………………………………………………………………………………..
            »PARADA« NEMAČKIH ZAROBLJENIKA U UŽICU
            Bio je tmuran oktobarski dan. Padala je sitna, jesenja kiša. Prava izmaglica. Dan ratni, kao i mnogi drugi s kojima se u to vreme budilo i živelo Užice. A ipak, toga dana dogodilo se nešto novo, neobično, nešto što grad dotad nije bio doživeo. Oko podne kroz Užice se proneo glas:
            -Partizani teraju Nemce!…
            I odista, nije to bila nikakva komordžijska vest. Putem sa Tatinca, niz Marin-breg, kretala se neobična kolona – povorka ratnih zarobljenika Nemaca. Njih su gonili partizani, borci šaroliko obučeni, vrlo različito naoružani, s crvenom petokrakom na kapama. Polako, skoro vukućose, sišli su u Užice.
            Jadno su izgledali ti nekadašnji silnici, Hitlerovi vojnici, koji su harali po našoj zemlji. Pocepani, skoro bosi, prljavi i nemoćni, zarasli u bradu, vukli su se u koloni kao da su išli na groblje.
            Stari čika Đorđe, moj poznanik sa Carine, priča kako su Nemci toga dana neslavno došli u Užice.
            -Ne znam kako su se ljudi onako brzo iskupili. Kao da ih je neko pozivao! I samo se čuo šapat: »Odista, Nemci!«. Iznenađivali su se ljudi: »Vidi kakve su sad nesreće, a kako su bili osioni dok su puške nosili, kad su nam kuće palili i ljude ubijali, kad su podizali vešala na pijaci…« Sećam se kao da je juče bilo. Ide dugačka kolona. Čelo je već prošlo pored zgrade gimnazije, a začelje se ne vidi gore iznad crkve. I prolazi kolona, a kraja kao da nema. Ne znam tačno koliko je tada doterano Nemaca u Užice, ali ih je zacelo, bilo više od dve stotine. Užičani, naoružani i nenaoružani, gledali su prkosno na zarobljenike. Kako su te palikuće mrzeli! Neki su javno tražili da se svi zarobljenici odmah streljaju, govoreći da ih ne treba štedeti jer oni ubijaju sto za jednog! Naravno, takvih je bilo malo. Ostali su mislili trezvenije. I govorili su da ih treba naterati da rade, da popravljaju ono što su rušili, a najbolje ih je stalno držati u Užicu, pa će se Nemci, verovatno, kloniti toga da bombarduju grad…
            I – zarobljenici su ostali u Užicu, u gradu. Oterani su u kasarnu usred grada i svakog dana odvođeni na razne radove. Prema njima se postupalo kao prema pravim zarobljenicima, humano, mada su oni kao okupatori mahom ubijali zarobljene partizane.
            Bili su to zarobljenici sa Krupnja, sa Zavlake i iz Mačve. Zarobile su ih naše jedinice u teškim okršajima, u borbama za oslobođenje tih mesta i krajeva. I u one dane kada se nemačka čizma našla pred kapijama Moskve i Lenjingrada, kada je već marširala afričkim pustinjama, ovde, u Užicu, u središtu evropske Hitlerove tvrđave, na pobunjenom Balkanu, nalazilo se preko 200 razoružanih nemačkih vojnika, zarobljenika.
            Bio sam u Užicu za vreme proslave oktobarske revolucije. S nekolicinom drugova zaželeo sam da vidim i zarobljene Nemce. I otišli smo u kasarnu koja se nalazila »u krugu«, kako su to Užičani govorili. Zatekli smo ih na radu. Dok su jedni prenosili nekakvu građu, drugi su popravljali kasarnsko kupatilo.
            Kada smo prišli nekolicini i upitali ih znaju li kako njihove jedinice prolaze u borbama po pobunjenoj Jugoslaviji i na drugim frontovima u SSSR, jedan od njih je odgovorio, pola srpski pola nemački:
            -Na frontu – niks dobro!…
            Drugi su prestali da rade kada smo počeli razgovor. Čuvši šta je njihov vojnik odgovorio, svi su, kao po komandi, zaklimali s odobravanjem glavom. Poneki od njih je, više stidljivo, plašeći se i sopstvenog glasa, promrmljao za sebe:
            -Kaput!
            Sami sebi su proricali propast, ali tek sada, kada su dospeli u zarobljeništvo.

  • pedjaza каже:

    Presudom Vrhovnog suda u Beogradu je, na žalost, rehabilitovan Draža Mihailović, ali nisu izbrisani niti oprpšteni zločini koje su pripadnici četničkog pokreta, pod njegovom komandom, počinli širom Jugoslavije.
    Ovakva predusda je sramna i ne služi na čast nikome. Ona ne može doneti ništa dobro, već samo produbiti razdor među građanima Srbije, srpskim narodom, kao i između Srbije i drugih zemalja u kojima se jasno zna ko su bili antifašistički borci, a ko saradnici okupatora.
    U tom smislu, ova presuda će realno ostati samo mrtvo slovo na pairu, jer se njom neće moći zbrisati zločini koji su počinjeni pod komandom i u ime Draže Mihailovića.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:3617:07 CET
SatSunMon
9/-1°C
11/0°C
13/1°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.