100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЈОВАНКЕ БРОЗ – БУДИСАВЉЕВИЋ

СУБНОР Месне заједнице Лаћарак је 7. децембра 2024. године обележио 100 година од рођења Јованке Броз рођено Будисављевић.

Делегација СУБНОР-а Месне заједнице Лаћарак је 7. децембра у 10:00 сати положила цвеће на гроб Јованке Броз и том приликом уписала у Спомен књигу: „Данас када обележавамо сто година од рођења патизанке, борца, жене, антифашискиње, другарице и супруге председника Јосипа Броза Тита. Са поносом се сећамо лика и дела Јованке Броз рођено Будисављевић. Ова жена је доказала шта је достојанство, извини за неправду која је учињена према теби. Постала си звезда водиља за будуће гедерације и путоказ како се живи за идеале! Нека ти је вечна слава и хвала! Сремска равница, бескрајна плава, сачуваће те од заборава.“. Након обиласка комплекса Куће цвећа делегација Лаћараца је присуствовала свечаности коју је у препуној сали Удружења бораца НОР-а Нови Београд организовала ова организација у оквиру програма „КУЛТУРА СЕЋАЊА НОВОБЕОГРАЂАНА“. Овај програм је био посвећен 100 година од рођења Јованке Броз и 82 године АФЖ-а.

Јованка Броз рођена у селу Пећане код Удбине 7. децембар 1924. године а преминула у Београду 20. октобра 2013. године била је учесница Народноослободилачке борбе и супруга председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. Потиче из угледне личке породице Будисављевић. Након окупације Југославије, 1941. примљена је у чланство Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и тада је почела да ради за Народноослободилачки покрет (НОП). У лето 1942. ступила је партизане, у тада формирану Прву личку женску чету, која је потом укључена у састав Друге личке бригаде. Заједно са Шестом личком дивизијом прошла је ратни пут од Лике до Дрвара, где је била политички комесар партизанске болнице, а потом до Београда и Сремског фронта. У току рата је два пута рањавана и одликована Орденом за храброст. Венчала се са Јосипом Брозом 15. априла 1952. године. Године 1953. демобилисана је у чину потпуковника ЈНА. Као супруга председника СФРЈ и прва дама, учествовала је у бројним међународним посетама, као и пријему значајних личности које су долазиле у СФРЈ. Живела је без личних докумената и званичне пензије, а до смрти није могла да реализује оставинску расправу како би утврдила шта јој припада након смрти супруга. Након распада СФРЈ наставила је да живи у самоизолацији. Године 2009. је након три деценије добила лична документа. До краја живота била је у екстремној повучености и ретко је давала интервјуе. Разболела се августа 2013. након чега је примљена у Ургентни центар, где је преминула. Сахрањена је уз државне почасти у Кући цвећа. Носилац је Партизанске споменице 1941.; Ордена југословенске звезде; Ордена заслуга за народ; Ордена братства и јединства; Ордена за војне заслуге; Ордена за храброст и иностраних одликовања: Ордена Звезеде, првог степена (СР Румунија); Ордена Републике (Египад); Династијског ордена Круне (Холандија); Ордена за заслуге (Француска); Ордена Данеборг (Данска); Ордена Тришакти Пата (Непал) и Ордена реке Моно (Того).

СУБНОР Месне заједнице Лаћарак