Преносимо

ПOМИРЕЊЕ КАО ПАРАВАН ЗА ЗЛОЧИНЕ

Ко о чему, Радош Бајић о свом идолу (и идеалу) Дражи Михаиловићу („Заточеници раскола“, 26. новембра).

Невероватно је са каквом упорношћу један остварен човек као што је Радош Бајић крије и занемарује чињеницу да судским поступком од пре неколико година није рехабилитован Дража Михаиловић као вођа ченичког покрета, нити сам покрет, него само да суђење њему 1945. није обухватило све правне одредбе. Прозирна је, штетна и опасна намера Радоша Бајића да под плаштом помирења и сједињавања нашег народа утиче на нашу свест у циљу заборављања зла које је Равногорски покрет нанео народима на овим просторима. Неће то моћи. Бар док смо живи ми који и данас испаштамо њихова зверства. А то што су се и други народи међусобно клали, што Радош узима као олакшавајућу околност, само говори о томе да је он дубоко у себи свестан улоге четника у НОР-у, али зато што је на њиховој страни хоће пошто-пото да оправда њихове поступке.

И опет: неће то моћи! Јер, ту су докази, ту је огромна архивска грађа. Као што сам и обећао, сваки Радошев острашћени наступ у „славу“ четника даје ми повод и право да му из своје огромне документације предочим бар по два документа због којих би требало да се постиди због тога на чијој је страни.

Документ бр. 665, из августа 1943: Дражин командант мајор Рачић депешом наређује команданту јастребачког четничког одреда потпуковнику Кесеровићу да сарађује и ангажује највећег крагујевачког џелата, љотићевца Мирослава Петровића, у борби против партизана. Ова сарадња није била плод немачке иницијативе, већ чврстог опредељења четничког покрета да помаже окупатору и да са што више успеха доприноси њиховим интересима.

Документ бр.746, од 20. јуна 1944: Циркуларна наредба команданта Дражине 4. групе јуришног корпуса Мил. Марковића, на три стране, је упутство Дражиним трупама како треба поступати у складу са немачким наређењем „непријатељске рањенике одмах убијати“. У упутству је прецизирано: „непослушност у борби и неизвршење ове заповести кажњаваће претпостављене старешине на лицу места“.

А то што је једна улица у Десимировцу добила Дражино име није чудо. Одавно су потомци четника почели да дижу главе и преузимају власт. Успели су чак да се изборе за изједначавање права са онима који су се борили и гинули за ову земљу. Није чудо, али јесте срамота за социјалисте у крагујевачкој скупштини који су гласали за ову одлуку. Члан сам СПС-а од оснивања. На следећим изборима та странка имаће један глас мање.

Радомир Јовановић

професор у пензији, Жича