Градски одбор Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије у Лесковцу свечано је обележио 11. октобар, Дан ослобођења Лесковца у Другом светском рату. За осамдесетогодишњицу тог значајног догађаја (1944 – 2024) ГО СУБНОР-а штампао је књигу ПАРТИЗАНСКИ ОДРЕДИ ЈУГА СРБИЈЕ 1944–1945, дело познатог лесковачког истраживача историјске прошлости Николе П. Илића на којем је радио пред сам крај свога живота (2019). Тема којом се бавио није до сада историографски обрађивана, а односи се на период пред завршетак борби у Другом светском рату на територији југа Србије и формирање нових локалних партизанских одреда. Њихов задатак био је да прикупљају новопридошле борце, ангажују их на решавању војних задатака у подручјима свога деловања и припремају их за одлазак у веће партизанске јединице. Градски одбор СУБНОР-а Лесковац је управо у томе нашао свој интерес да постхумно објави ово дело свог дугогодишњег члана, активног учесника Народноослободилачке борбе.
На промоцији, одржаној у просторијама СУБНОР-а, говорио је Божидар Стаменковић, историчар, рецензент књиге.
Из рецензије Божидара Стаменковића доносимо делове:
„Упоредо са формирањем оперативних јединица- бригада и дивзија- које су кренуле у извршавање стратешких задатака попут пресецања пута повлачења немачких снага из Грчке, а њих су чиниле јединице армијске групе „Е“ , али и ослобађању већих места и савладавању значајних окупаторских и квислиншких упоришта у овом делу земље. Упоредо са формирањем оперативних јединица обнавља се деловање партизанских одреда који су деловали на овим просторима током 1941. и 1942. године. Додуше, врло је кратко време борбених дејстава ових одреда (само неколико месеци током 1944. године) после чега део припадника тих јединица добија нове задатке и као стубови нове народне власти постају припадници КНОЈ-а и Народне милиције, а остали су прераспоређени по бригадама (11.,13.,22.,24….).
Аутор је на самом почетку лепо уочио разлоге омасовљења НОП-а, а то су:
- појачана агитација КПЈ,
- успеси СССР-а, Велике Британије и САД на Источном фронту и у Средоземљу,
- капитулација Италије 1943. године,
- одлуке Другог заседања АВНОЈ-а,
- признање НОВЈ за савезнка које је донето од стране Рузвелта, Стаљина и Черчила на конференцији у Техерану…
Када су потребе формирања нових одреда у питању, аутор је уочио и сјајно приказао бројне факторе који су директно утицали на формирање партизанских одреда на југу Србије.Захваљујући свему томе формирани су бројни партизански одреди, од Оругличког (Лесковачког) до Масуричког, што аутор приказује кроз њихова борбена дејства и рејоне деловања.
У описивању борбених дејстава НОП одреда аутор је користио богату и оригиналну историјску грађу. Део оригиналне грађе је први пут коришћен за стварање овог дела. Захваљујући тим документима лако се може извући закључак да је поприличан број бораца био слабо наоружан или без оружја и недовољно обучен за извршење борбених задатака. Описујући те одреде, аутор прецизно наводи војну структуру и командни кадар одреда, што је од великог значаја да се отргну од заборава имена истакнутих припадника.Уједно, аутор прецизно набраја све значајније битке и велике победе које су припадници тих одреда остварили против делова окупационих снага и домаћих издајника као њихових помагача. На основу описа рејона деловања може се уочити да су они знатно шири од оних из 1941. и 1942. године.
На основу наведених извора може се видети да је аутор провео много времена по разним архивима проучавајући објављену и необјављену грађу али и прикупљајући сећања активних учесника тих догађаја. Неки ће рећи да баш то даје једностану слику деловања тих јединица, што делимично и јесу у праву. То отвара могућност да се овом темом позабаве и нови истраживачи и донесу новине у вези ове теме. Једно је сигурно да ће сви они морати да користе ово дело као незаобилазну основу за свој рад.
Иако се аутор бави опширним приказивањем борбених путева партизанских одреда, он никада није подлегао томе да глорификује улогу и значај појединаца у тим одредима чиме био би отворен пут за митологизацију појединаца. Аутор се определио за онај став који је сигурно праведнији од величања улоге појединаца, а то је истицање колективног духа који је најзаслужнији за успех јединице.
При крају овог дела аутор се осврће и енциклопедијски приказује деловање и других партизанских одреда у југоисточном делу Србије (долина Нишаве и Топлице) што употпуњује слику општенародног карактера НОП-а у овом делу Србије.
Ово дело нам даје могућност да изведемо закључак да се искуство у деловању партизанских одреда касније искористило за стварање дела стратегије ОНО и ДСЗ кроз поглавље о стварању Територијалне одбране са скоро истим задацима које су имали партизански одреди у НОР-у.
Његова највећа вредност је, ипак, у томе што је аутор први почео да истражује ратне путеве партизанских одреда као територијалних јединица у овом делу земље јер, колико знамо, до сада се писало само о ратним путевима оперативних јединица формираних на југу Србије.“
У другом делу програма делегације СУБНОР-а Лесковца и Пирота, као и више сродних организација из Лесковца, положиле су Цвеће на споменик Кости Стаменковићу у Градском парку. Том приликом присутнима се пригодним говором обратио Александар Стаменковић, професор историје у лесковачкој Гимназији.
Даме и господо, поштовани суграђани,
Данас стојимо овде, на светом тлу, да се присетимо једног од најважнијих дана у историји нашег града – 11. октобра 1944. године, дана када је Лесковац ослобођен од фашистичког окупатора.
Овај дан не представља само ослобођење једног града, већ симбол отпора, жртве и храбрости свих оних који су дали свој живот да бисмо ми данас живели у слободи.
Тог октобарског дана, после дугих и тешких година под терором, ујединиле су се партизанске снаге, снаге Црвене армије, али и обични људи — наши дедови и прадедови, који су храбро устали против далеко надмоћнијег непријатеља. Борили су се за слободу, за будућност коју су желели да оставе својој деци, и то је била битка не само за Лесковац, већ за целу земљу.
Много је живота изгубљено на путу до те победе. Свако насиље, свака смрт, остављали су дубоке ране, али управо у тим тренуцима наш град је показивао своју снагу и отпор. Народ Лесковца није поклекао, већ је остао непоколебљив у борби за слободу, за правду, за право да одлучује о својој судбини.
На данашњи дан одајемо почаст не само нашим ослободиоцима, већ и свима онима који су кроз читаву историју дали свој допринос у борби против неправде и тираније. Ти храбри људи, наши преци, заложили су своје животе како би ми данас могли да живимо у миру и слободи. Њихов подвиг не смемо заборавити, јер је он дубоко укорењен у наш идентитет и нашу будућност.
Нека нам овај дан буде подсећање на то колико је слобода драгоцена и колико је важно да се за њу боримо. Наша дужност је да чувамо сећање на оне који су дали највише, да поштујемо њихову жртву и да се боримо да никада више не допустимо да било ко одузме слободу нашем народу. Имајући у виду да данас прослављамо ослобођење Лесковца у Другом светском рату, које се
догодило управо 11. oктобра, требамо се сетити и свих наших славних предака који су дали живот за слободу. Драги моји суграђани, Лесковац је имао 3 ослобођења, 24. децембра 1877. године, у тешким зимским данима, Лесковац се после 423 године османске окупације коначно ослободио једног таквог терора. Затим, 7. октобра 1918. године, после 3 године окупације, Лесковац је ослобођен у Великом рату. И данас, са овим 11. октобром 1944. године, ми се сећамо наших
славних предака и њиховог завета да без слободе нема ни напретка.
Драги пријатељи, у име свих оних који више нису са нама, али који живе у нашим срцима, нека нам 11. октобар буде вечни симбол снаге и победе над неправдом.
Живела слобода! Живео Лесковац!
