СЛОБОДА ПРЕЧА ОД СВЕГА
Немачки фашисти, потпомогнути љотићевцима, недићевцима и четницима, стрељали су 66 родољуба 2. марта 1942. у логору Метино брдо.
Био је то јединствени логор у Шумадији и Поморављу у коме су заточени антифашисти, Јевреји, комунисти и скојевци. Највише из општине Топола, а најмлађи Петар Митић из Наталинаца је имао само 17 година а најстарији Грујица Ивановић 46 година.
На споменик „Талац“ венце су, по великом невремену, положили делегације Скупштине града Крагујевца, Војске Србије, СУБНОР-а Крагујевца, Тополе и Раче, ОШ „Вук Караџић“ из Крагујевца и чланови породица стрељаних.
Скупу се обратио председник СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца пуковник, проф. Жељко В. Зиројевић који је, између осталог, рекао „Дубоко се клањамо сенима стрељаних родољуба и антифашиста, најбољих синова Шумадије који су пре 76 година положили животе за нашу слободу. Херојски чин Драгослава Банића Виртуса, студента шумарства из Наталинаца, саборца Милана Благојевића Шпанца, народног хероја, који је скочио на немачки митраљез и спасио сигурне смрти шест другова, сведочи о трајању слободарства.
СУБНОР Србије који је носилац антифашиситчке традиције и слободарства са преко 135.000 чланова чувар је свег трајања светле прошлости патриотизма. Доказ томе је и Сретењски орден који је председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић примио за Дан државности из руку председника Србије Александра Вучића.“
СУБНОР неће заборавити ни издајство Игњата Кораћа, Марка Музикравића и њима сличних који су у смрт послали Бошка Роловића, Живадина Несторовића, Радослава Цветића, Николу Лукића а у логоре на Бањицу, Норвешку и Немачку преко 200 родољуба.
СУБНОР Крагујевца је поводом овог злочина објавио треће издање књиге „Март 1942. године – стрељање антифашиста Метино брдо – Медна“ чији су аутори Жељко Зиројевић, Јасмина Ан Јовановић и Миодраг Лазић. А ученици основне школе „Вук Караџић из Крагујевца прочитали су стихове из поеме „Поносна Шумадија“.
„Изгнани светац име
Драгана Банића скрива
док звезда звезду поносно стиже…
Поклонили храбро главу
па пркосе забораву…
Шумадија ког задоји свако треба да се боји…“
