ЧАС БОРБЕ ЗА ОПСТАНАК

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

Мартовски погроми и априлска бомбардовања, годишњице, пробоји и споменари и стотину лета за симбол мира који нам гарантовати не могу, јер неће.

Све политике света само су једна лекција учитељице живота. Час борби за опстанак. Понављање. Друге се ренесансе не рачунају. И оно што опраштамо, а не заборављамо такође би барјаком да се окити.

Симболи нису само симболична ствар. Они државни су од суштинске горчине. Хоће ли их у складу са митоманијом или достојанством бити тамо где их желимо, а не очекујемо. Тамо доле, нама их под нос стављају они којима служе као новопеченом мафијашу скупо одело. Да привуче пажњу и углавном да иритира, циљајући на оне сличне њему. Некада ни добар план, не успе.

Столица и застава као каква дечја игра, као играчка плачка што уме и читав народ да расплаче над судбином детета једног. Нашег. Онда је неко на примеру вољених нам сапутника, ИТ геџета, геостратешки метафорисао свет пославши софтвер на Темзу, тастуру и миша инсталирао је у Овалној соби, на бриселској калдрми доцртао екран и штампач и понудио нам рубикову коцку на националној фреквенцији.

Неко ће је сложити пре, неко касније. Успех је неупитан. Негује логику и моторику. Сви остали резултати овог напора видљиви су на дуге стазе.