ДОГОВОР И КУЋУ ГРАДИ

Пише: Мирослав Миња Николић, адвокат

Кад се са неким судите, пробајте да ту муку прекратите мирним путем. Ако је то могуће. Наравно, као и за сваки други споразум, и у овом случају је потребно двоје. У светлу ове могућности, не морате пасивно чекати како ће ваш спор пресудити судија који није учествовао у стварању разлога који су до њега довели.

Договор је некада могућ и у ситуацијама када је то за суд и вашег адвоката безнадежно. Кад предлажете мирно разрешење спорних момената,поведите,ипак, рачуна и о тактичним разлозима који подразумевају да се таква иницијатива упути противној страни у најприкладнијем тренутку. У одабиру тог тренутка најбоље ће вам искуством помоћи ваш адвокат. По правилу, то је онда, када се друга страна увери у ваљаност ваших разлога и квалитет доказа које сте у поступку употребили.

Парницу можете споразумно решити у току целог судског поступка, закључивањем судског поравнања. Постигнути споразум са другом страном у парници имаће исто дејство као и судска пресуда. Уколико се, којим случајем, накнадно предомислите или установите да са тако постигнутим споразумом нешто није у реду, против судског поравнања се не може изјавити жалба, нити било који други правни лек. Поништај можете тражити само тужбом у некој новој парници. Најбоље је, ипак, да се потрудите да до парнице уопште не дође, већ да сва спорна питања покушате да решите договором са другом страном кад год је то могуће. Када су у питању важније ствари, попут оних о уређењу начина коришћења заједничке непокретности или око међе и сличних спорова, упутно је да постигнути договор ставити на папир, у форми вансудског поравнања или уговора. На таквом документу добро је оверити потписе код јавног бележника (нотара). Тако можете избећи сувишне трзавице и трошкове које судски поступци носе са собом.

У настојању да спор решите мирним путем, рачунајте и на благонаклон однос судије. У пракси, подршка поступајућег судије за договор парничних странака ретко изостане, не толико што се тиме „решава“ још једног предмета, већ због тога што је законска обавеза да у току поступка укаже странкама на могућност закључивања судског поравнања. Такав однос суда и закона произлази из практичног значаја тог правног института мирног решавања спора. Наиме, тиме се, на најбољи начин спречава поновно отварање спорних питања која су довела до парнице.

И за суд је најбоље када обе стране ускладе и добровољно прихвате модел решавања својих проблема. Међутим, кочницу таквом најповољнијем току ствари обично представљају странке међусобном нетрпељивошћу, „терањем мак на конац“, неодустајањем од својих принципа… Дешава се и да се на путу могућег договора странака испрече адвокати услед неразумевања или непоштовања интереса клијената. Упутно је у правном тренутку осетити потребу да надвладамо самог себе, али и слабости онога ко нас води у арени правде. Оно што је за нас најбоље, морамо сами препознати и тиме се руководити.

Постизање споразума око спорних питања пред судом углавном се покаже као најбоље, најбрже и најефикасније, али и најјефтиније решење. Снага тачке коју тиме ставите на свој спор са комшијом, рођаком или пријатељем, налази се у могућем отварању нове ере грађења бољих и стабилнијих односа са њима.