КАД ЗАГРМЕ НЕВОЉЕ, ПОЈАЧАЈ ЉУБАВ!

Пише: Ирена Јовановић, ТВ новинар

На екрану, одмах по буђењу, угледах како се бивши атлетски ас враћа у игру! Изгладњујте своје слабости, храните фокус! Обрадовала сам се.

Колико је само ометача воље у нашим животима. Воља наших ближњих, често у чувеној „доброј намери“ гази преко нас и изгледа доминантно покретачка, а уме да замагли циљ. Да га одложи. И када знамо боље од себе, нисмо у повлашћеној позицији све док извршна енергија не почне да ради за наше жеље.Свакога дана неколико речи непажње, свакога дана неколико порука ниске фреквенције, разорно, готово корозивно утиче на наш пут.

Бирајмо праве и велике речи, покренимо мисли њиховом снагом. Обратимо се себи с уважавањем, као на важном састанку за боље место. Исправити кичму, отворити очи, руководити собом до даљег. Звучи као рођењем поклоњен аутоматизам, а опет…

Живот нас дарује неиздрживим искуствима иза којих долази бес, туга, бол, па ново рођење и смисао. Иза њих постаје вредније оно што се подразумевало, оно што је прескочено и прескакано изнова, сваког дана! Када загрме невоље појачај љубав, кад удари неправда наоштри веру, кад изгубиш… Пронађи се.

Јер ако је „човек богат само оним што лопови могу покрасти и мишеви појести“, шта преостаје када се то деси? Шта су заправо наша богатства? Наша искуства или наша деца, наша огледала у прозорима успеха или по који изгубљен поглед на затамњеном стаклу, као аветињски одраз журбе.

Јесу ли наше сенке на светлости довољно јасне, јесу ли непостојеће у мраку? Пружио си руку ка мени. Био је то напад среће! Мој осмех те хоће и жури, као да мора да засмеје све што ти на пут стане. Неки су од нас ту да штите и да воле, да се предају и кад се боре! Кад опомене ратни поклич погрешних избора и зазвижде трубе наших заноса, куда сте намерили. Зашто се нико никада не врати? Искуства ради!?