ДАНИ ХРАБРИХ КОСМАЈАЦА

Пише: Мирољуб Васић

Издавачко предузеће „Мостарт“, библиотека историјске свеске, из Земуна, издало је почетком ове године овај рад, као друго допуњено издање. Аутор Д.Димитријевић, био је млад учесник НОР-а, он је афирмисан друштвено-политички радник, Шумадинац, грађанин света, сериозан истраживач историје Другог светског рата у Србији, аутор више вредних књига и фељтона у новинама и часописима посвећних НОП-у у Шумадији 1941-1945.

Сам наслов рада аргументовано сведочи о његовом садржају, нашта упућује и његов мото „за идеале су гинули часни људи“. Предмет обраде рада је десетина Космајског партизанског одреда формиран јануара 1944, који је имао задатак да на терену прикупља муницију од сарадника НОП-а за Одред и њено страдање у борби за слободу.

Вредност рада је поред осталог и у томе што његов аутор није користио само постојећу литературу, већ и многа документа из ВИИ, као и личну грађу, коју је годинама сакупљао. Рад убедљиво сведочи о два покрет ау Србији у Другом светском рату, о партизанском (НОБ) покрету и о четничком покрету, кога неке снаге данас хоће да изједначе са партизанским, иако је неоспорна историјска чињеница да су се партизани борили за слободу и били прогањани до затирања од фашистичког окупатора и четничких снага.

Рад сведочи да је преживети у условима немачке страховладе и снага контрареволуције, подносити највеће жртве (мучења, клања, пљачкања), чему је НОП био изложен, представљало право херојство српског, сељачког народа. Он, такође, сведочи да је највећи допринос победи над окупатором и његовим сарадницима дала омладина Србије.

Објављивањем овог рада (друго издање) обогаћена је српска историографија, он је вредно сведочанство о недовољно познатим локалним збивањима у рату.  Наводим три наслова који говоре о садржају рада: Зашто је Дража Михаиловић са својим четницима започео братоубилачки рат; Дражиновачко дивљање; Партизанска десетина. Рад је илустрован са више добрих фотографија бораца и споменика ослободилачког покрета и факсимила неких докумената.

И да ово кратко казивање завршим речима из моје рецензије тог рукописа од пре неколико година. „Рукопис је резултат сериозног истраживања и сведочанство о четничком покрету у Србији, који је својим терором осиромашио српски народ“, и стиховима песникиње Весне Јовановић, објављеним у књизи: „Уз реку што хучи крај шума и ливада борила се храбро десетина млада у неравној борби, она храбро паде и животе своје за слободу даде, ваш херојски подвиг живеће у нама, а ми ћемо делом увек бити са вама“.

Уредник књиге Драгослав Стојковић, у предговору будуће читаоце подсећа „да књига представља и охрабрење многим потомцима жртaва четничког покрета да не забораве и не издају идеале борбе за слободу и правду у друштву због којих су страдали њихови преци“.

Треба се дружити са овом невеликом а вредном књигом, која уједно представља и покретан споменик борцима о којима сведочи. Када су у питању радови о НОП-у подсећам на неке оцене: „Ништа није равно књизи“, „књиге чувају живе речи, а оне су божанског порекла“, „са књигама се дуже живи“, „писати, читати значи живети“. Ова књига и њен аутор, а он заслужује признање и захвалност показује да је човек сам себи судбина, да вредност живота није у чекању, већ у борби, стварању. Она је подстицај и стварању и чувању сећању о Другом светском рату.