Председништво

СУБНОР ОЧЕКУЈЕ ПОСЕБАН И ЗАСЛУЖЕНИ ДРУШТВЕНИ СТАТУС

Широм Србије, у организацијама многољудне организације СУБНОР-а још је у току расправа о Нацрту закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, који по природи ствари одређује у много чему даљи развој и положај патриотске државотворне антифашистичке вишељудне организације СУБНОР-а Србије.

Доношење новог законског документа за ову област од посебног је значаја и због тога што је после такозваних демократских октобарских промена 2000. годиине у Србији СУБНОР малициозно и без икакве политичке и друштвене потребе одбачен на маргину и тиме су нове власти, у обрачуну са наводном прошлости, кренули у разрачунавање са борцима Другог светског рата и њиховим потомцима, трудећи се да на сваки начин онемогуће даљи њихов опстанак и оповргну велику улогу Србије у победи над фашизмом.

Задњих година ситуација се у Србији у том погледу изменила, па нико више из власти не пориче антифашистичку улогу и значај Србије.

Тиме и СУБНОР-а Србије, који је Председник Републике на 70 година постојања наградио Сретењским орденом.

Остала је, међутим велика „рупа у прописима“ са чим се СУБНОР никако није саглашавао.

ДОС-овци су, наиме, донели Закон о удружењима којим је, без икакве логике и смисла СУБНОР угуран у тај закон са бројним организацијама, без обзира на то што представља специфично удружење ветерана поштованих и у земљи и широм света по доприносу у борби за мир и разумевање међу народима.

Нови законски пропис на нов начин предвиђа исправљање подмукле грешке и борцима за слободу против свих ретроградних појава, њиховим потомцима, поштоваоцима и људима добре воље, признаје непоколебљиву антифашистичку улогу која је изграђена на темељима цивилизованог српског друштва.

Председништво СУБНОР-а је у више наврата разматрало предлог закона и уверено је, као и 130.000 вредних чланова, да ће посланици у коначном одлучивању прихватити непорециву верзију да је антифашизам стуб нашег друштва и да организације попут СУБНОР-а Србије које баштине ту светлу тековину морају да имају посебан друштвени статус, законски регулисан и без могућности да у било којем тренутку било чији политички хирови мењају непорециви историјски ток.