Законом о подручјима општина и срезова у Народној Републици Србији, територија Србије је била подељена на аутономне јединице – Аутономна Покрајина Војводина и Аутономна Косовско-Метохијска област, срезове и општине. Уставом из 1963. године Аутономна Косовско-метохијска област постаје Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Доношењем Уставног закона 1966. године, укидају се срезови, а следеће године, Законом о изменама и допунама Закона о образовању општина, број општина у Социјалистичкој Републици Србији је смањен на 179.
У складу са тим променама, на Шестој скупштини Савеза удружења бораца НОР-а укинути су срески одбори Савеза удружења бораца НОР-а, а општински одбори су добили знатно већу и значајнију улогу. Обласни одбор Савеза удружења бораца Косова и Метохије прерастао је у Покрајински одбор. Поново је уведена одредба да све скупштине бирају одборе као своје извршне органе, уместо дотадашњих председништава.
На Скупштини је покренута иницијатива за издвајање Удружења резервних официра и подофицира из састава СУБНОР-а у самосталну организацију.
Све те промене нашле су своје место у Статуту Савеза бораца НОР-а Југославије који је усвојен на Шестом конгресу, а касније и у Статуту СУБНОР-а Србије.
Изменама Статута СУБНОР-а Југославије отпочео је процес децентрализације и осамостаљивања републичких борачких организација. Органи СУБНОР-а прешли на конституисање по делегатском принципу, чиме су делегати у већој мери били одговорни свом бирачком телу. Првим Статутом СУБНОР-а Србије, донетим на седници Републичког одбора 1970. године, такође је промовисан делегатски принцип.
Статут је посебно регулисао организовање СУБНОР-а у Београду, његова осма глава посвећена је комисијама, а деветом се регулише учешће СУБНОР-а у раду друштвено-политичког већа у општинама, покрајинама, Републици или Федерацији.
У Статут су први пут унете одредбе којима се уређују односи између СУБНОР-а и ССРН, где је СУБНОР третиран као део јединственог фронта социјалистичких снага, на челу са СКЈ.