Законом о подручјима општина и срезова у Народној Републици Србији, територија Србије је била подељена на аутономне јединице – Аутономна По­крајина Војводина и Аутономна Косовско-Метохијска област, срезове и општи­не. Уставом из 1963. године Аутономна Косовско-метохијска област постаје Аутономна Покрајина Косово и Метохија. Доношењем Уставног закона 1966. године, укидају се срезови, а следеће године, Законом о изменама и допунама Закона о образовању општина, број општина у Социјалистичкој Републици Србији је смањен на 179.

У складу са тим променама, на Шестој скупштини Савеза удружења бораца НОР-а укинути су срески од­бори Савеза удружења бораца НОР-а, а општински одбори су добили знат­но већу и значајнију улогу. Обласни одбор Савеза удружења бораца Ко­сова и Метохије прерастао је у По­крајински одбор. Поново је уведена одредба да све скупштине бирају од­боре као своје извршне органе, уме­сто дотадашњих председништава.

На Скупштини је покренута ини­цијатива за издвајање Удружења резервних официра и подофицира из састава СУБНОР-а у самосталну организацију.

Све те промене нашле су своје место у Статуту Савеза бораца НОР-а Југосла­вије који је усвојен на Шестом конгресу, а касније и у Статуту СУБНОР-а Србије.

Изменама Статута СУБНОР-а Југославије отпочео је процес децентрализа­ције и осамостаљивања републичких борачких организација. Органи СУБНОР-а прешли на конституисање по делегатском принципу, чиме су делегати у већој мери били одговорни свом бирачком телу. Првим Статутом СУБНОР-а Србије, донетим на седници Републичког одбора 1970. године, такође је промовисан делегатски принцип.

Статут је посебно регулисао организовање СУБНОР-а у Београду, његова осма глава посвећена је комисијама, а деветом се регулише учешће СУБНОР-а у раду друштвено-политичког већа у општинама, покрајинама, Републици или Федерацији.

У Статут су први пут унете одредбе којима се уређују односи између СУБ­НОР-а и ССРН, где је СУБНОР третиран као део јединственог фронта соција­листичких снага, на челу са СКЈ.