Четворогодишњим мандатним периодом, избори у СУБНОР-у Србије прет­ходних месеци одржани су у свим организацијама уз редовне и друге делатно­сти. Изборне скупштине и скупови су обављени на јаван и демократски начин у месним удружењима, општинским, градским и покрајинским организацијама. Сумирани су резултати рада, утврђени нови задаци и правци рада у садашњем времену, изабрана нова руководства.

На Четрнаестој скупштини позитивно је оцењена активност организације у периоду 1997–2001. Значајно место је дато укупној активности чувања и неговања традиција НОР-а. Санкције, притисци и претње, рат 1999. године, обмане, лажи, акције и све што се у вези са тим догађало у Србији, Југославији, посредно или непосредно утицали су на обим и ангажованост бораца и њихових организација на овим пословима и опредељењу садржаја. Последице тешких и свирепих санкција погодиле су пре свих обичне људе, народ и борце свих ратова. Због осиромашене државе и привреде, тешких државних и национал­них проблема запостављене су раније познате и признате вредности и обичаје људске и друге солидарности.

Скупштина СУБНОР-а Србије констатовала је да се југословенско друштво налази на историјској прекретници и да га потресају и озбиљни проблеми као што су:

• криза односа у Федерацији, опстанак државне заједнице, окупација Косова и Метохије, нефункционисање правне државе, осиромашење становништва и спори опоравак привреде;
• албански сепаратизам и тероризам као стална претња миру и стабил­ности у региону Балкана;
• све израженије тежње да се изврши ревизија историје Другог светског рата и НОР-а због којих се читава борачка организација суочава са све већим материјалним и другим тешкоћама.

Делегати Скупштине СУБНОР-а Србије, оцењујући да је рад руковод­ства СУБНОР-а Србије и читаве организације у целини био успешан у периоду 1997–2001. године и да треба енергичније отклањати уочене недостатке, усвојили су следеће закључке.

• У свом раду СУБНОР ће се увек руководити интересима народа и ње­говим неприкосновеним правом да живи у миру и слободи у својим историјским и међународноправно признатим границама и са обавезом да заштити права и интересе својих чланова.
• СУБНОР је самостална, друштвена и ванстраначка организација. Такав њен карактер потпуно одговара природи плуралистичке демократије и пружа довољно широко поље за реализацију програмских циљева и задатака. Ангажовање појединаца и организација у политичком животу израз је властитих уверења и демократског права грађанина на јавно исказивање сопствених ставова и мишљења.
• Рад СУБНОР-а одликују јединство организације, отвореност и узајам­ност, солидарност и одговорност. Организација мора да сачува свој изворни идентитет, назив и симболе који су настали у борби за слободу и у послератним активностима.
• Традиције НОР-а су неотуђиви део слободарске баштине српског народа. Оне су уграђене у све видове делотворног, патриотског и хуманитарног рада.
• Заштита историјских споменика НОР-а треба да буде један од приори­тетних задатака у будућем раду јер су они трајни сведоци НОР-а.
• СУБНОР ће се залагати да млади борци и инвалиди ефикасније остварују своја права санкционисана савезним и републичким законодавством и да буду предмет пажње читавог друштва и његових институција.
• Међународно деловање ће се заснивати на сарадњи са FAMAC-ом, ре­гионалним и националним удружењима ратних ветерана и посебно Међународном организацијом за миграције (IOM) и Аустријским фон­дом за измирење, ради спровођења програма компензације принудних радника из времена Другог светског рата.
• Информисање о активностима СУБНОР-а у штампи, радију и телевизији је незадовољавајуће. У непосредном контакту са редакцијама настојати да се садашње стање поправи.
• За 30 година постојања, Фондација „Драгојло Дудић” се афирмисала као значајна институција у култури, захваљујући редовним конкурсима за књижевна и публицистичка дела који подстичу писање радова са тематиком НОБ-а и других ослободилачких ратова.
• Лист „Борац” је у протеклим годинама одиграо важну улогу, пружајући неопходне информације о чланству из живота и рада организације.
• Сарадња са Војском Југославије има дугу и богату традицију. Уважавање, отвореност и пријатељство карактеришу међусобне односе. И убудуће, реализација многих програма захтеваће сарадњу и помоћ Војске Југо­славије, која наставља да негује слободарске традиције свих минулих paтова, укључујући и HOP.
• Сарадња са Удружењем ратних и мирнодопских војних инвалида, Удру­жењем цивилних жртава рата, организацијама бораца оружаних сукоба 1991/1992. године и учесника у одбрани земље од НАТО агресора, Удру­жењем резервних војних старешина, Црвеним крстом, просветним вла­стима и бројним хуманитарним организацијама мора имати одређено место у програму рада свих организација СУБНОР-а Србије.
• СУБНОР Србије је осудио неправедне и нехумане санкције дела међу­народне заједнице и НАТО агресију на Југославију.
• Чланство СУБНОР-а сматра да је Међународни суд у Хагу у суштини поли­тички суд и да свако за кога се утврди да је прекршио хуманитарно право и учинио тешка кривична дела треба да одговара судовима у својој земљи.
• Политика и понашање УНМИК-а и КФОР-а на Косову и Метохији озбиљ­но су пољуљали углед и ауторитет Уједињених нација. Скупштина по­држава ставове Републичке и Савезне владе о повратку привремено избеглих лица на своја вековна огњишта на Косову и Метохији и обавезу војно-полицијских снага УН да пруже заштиту српском и другом неал­банском становништву.
• Борци НОР-а нису и не могу бити равнодушни према покушајима се­паратиста да разбију Југославију. Борба за очување савезне државе је дужност сваког патриоте, сваког борца, а залагање за заједничку државу Србије и Црне Горе израз је чврстог уверења да je то у интересу обе републике и њених грађана.
• Обезбеђивање финансијских средстава је проблем скоро свих органи­зација, због чега треба стално проналазити нове изворе финансирања. Чланарина и донације чланова не би смели да буду споредна и зане­марљива буџетска ставка.
• Скупштина СУБНОР-а Србије потврдила је да Програмска декларација и Статут остају највиши и једини правни акти који одређују карактер организације бораца, као и обим и садржај делатности свих организа­ција СУБНОР-а Србије.

Делегати Скупштине једногласно су за новог председника Републичког одбора СУБНОР-а Србије изабрали генерала ЈНА Славка Поповића, а за пот­председника Љубомира Зечевића.