Друга изборна скупштина Савеза удружења бораца НОР-а СР Југославије, одржан 30. септембра 1997. године у Београду

Скупштину је отворио председник Савезног одбора СУБНОР-а Југославије Милосав Бојић, који је поздравио народне хероје, носиоце Партизанске спо­менице 1941. године и борце и ратне војне инвалиде НОР-а 1941-1945. године и делегате скупштине из СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Црне Горе.

Међу угледним гостима на скупштини налазили су се доскорашњи пред­седник CP Југославије Зоран Лилић, начелник Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковник Момчило Перишић са сарадницима, помоћник савезног министра иностраних послова Велизар Јовановић, председник СУБНОР-а Ре­публике Српске Рајко Ступар, председник РО СУБНОР-а Србије Милисав Лукић, чланови Председништва РО СУБНОР-а Црне Горе, представници политичких партија СПС, ЈУЛ и СК ПЈ, представници Удружења бораца Шпанске републи­канске војске, борци Рата 1991–1992. године, представници Удружења ратника балканских и Првог светског рата 1912–1920. године, Удружења војних пензионера, Црвеног крста, угледни јавни и културни радници – поштоваоци НОР-а, дипломате и војни изасланици из Руске Федера­ције, Кине, Француске, Чешке, Укра­јине, Словачке, Белорусије, Бугарске, Румуније, Македоније.

На скупштини су донета основна опредељења СУБНОР-а Југославије, који ће својим деловањем одржава­ти континуитет СУБНОР-а основаног 1947. године и сходно својим патри­отским традицијама залагаће се за:

  • очување мира у земљи и окру­жењу, као и на даљим про­сторима, слободних и равно­правних људи и држава;
  • политику истинске национал­не равноправности, уз пуну заштиту права националних мањина, за равноправност Срба и Црногораца у другим државама, по­себно у новонасталим државама на простору бивше СФРЈ;
  • борбу против свих видова насиља, против геноцида и свих облика на­ционалне, верске, расне и сваке друге мржње;
  • стално развијање и јачање опште одбрамбене способности земље, јачање Војске Југославије ради одбране слободе, независности, територијалног интегритета и уставног поретка Савезне Републике Југославије;
  • очување и афирмацију основних вредности НОР-а против сваког обез­вређивања антифашистичког и ослободилачког карактера борбе и кри­вотворења историјске прошлости;
  • проширивање организација СУБНОР-а, пријемом чланова из редова бораца рата од 1990. године, чланова породица бораца НОР-а, пријатеља и поштовалаца тековина НОР-а;
  • заштиту материјалних и социјалних права учесника НОР-а, ратних војних инвалида и чланова породица погинулих бораца, као и права учесника других ослободилачких ратова у Србији и Црној Гори;
  • активно деловање у међународном борачком покрету и сарадњу са на­ционалним и међународним организацијама бивших бораца на оства­ривању трајних и универзалних циљева: слободе, мира, равноправности, солидарности, сарадње и напретка свих људи и народа.

СУБНОР Југославије као друштвена, патриотска, невладина организација сарађиваће на остваривању тих циљева са:

организацијама бораца свих ослободилачких ратова у Србији и Црној Гори;

организацијама бораца рата 1941–1945. године и припадницима СУБ­НОР-а бивших република СФРЈ;

органима државе на свим нивоима, посебно са онима који решавају питања од непосредног интереса за борце НОР-а;

Војском Југославије и организацијама резервних војних старешина;

политичким странкама и друштвеним организацијама које својим про­грамским опредељењима и активностима уважавају тековине НОР-а 1941–1945. и залажу се за заједничку државу CP Југославију, заједницу равноправних народа Србије и Црне Горе;

синдикалним, сталешким, професионалним, хуманитарним, омладин­ским, спортским и другим организацијама и удружењима.

Један од најважнијих трајних задатака борачке организације јесте чување и развијање традиција НОР-а од 1941. до 1945. године, као саставног дела тра­диције борбе за слободу.

Социјално-економски положај и инвалидско-борачка заштита, брига за очување друштвеног и материјалног положаја, инвалидске и здравствене за­штите учесника НОР-а, војних инвалида и породица погинулих и умрлих бо­раца трајна је обавеза борачке организације.

СУБНОР Југославије је наставио своју међународну активност као саставни и активни учесник међу­народног борачког покрета. СУБНОР Југославије је учествовао у раду 22. генералне скупштине Светске фе­дерације бивших бораца (FMAC) у Сеулу у Републици Кореји, као и на Међународном симпозијуму „О ан­тифашистичким устанцима” у Бањ­ској Бистрици у Словачкој.

Скупштина је усвојила Програм­ску декларацију и Статут и потврди­ла састав чланова новог Савезног од­бора који су изабрани на изборним скупштинама СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а Црне Горе, као и састав Председништва Савезног одбора СУБНОР-а Југославије који је саста­вљен на паритетној основи.

За председника Савезног одбора СУБНОР-а Југославије изабран је проф. др Мило Марковић, а за секретара Са­везног одбора СУБНОР-а Југославије проф. др Миодраг Зечевић.