НАСТУПАЊЕ САВЕЗНИКА, ЈУН 1944—МАРТ 1945.
ПОЛИТИЧКИ ДОГАЂАЈИ, ЈУН 1944—МАРТ 1945.
Договори савезника. — До средине 1944, за непуних годину дана, ситуација се на свим фронтовима, посебно у Европи, битно изменила. Савезничке снаге биле су свуда у наступању. Постало је
потпуно јасно да се ближи коначна победа земаља антихитлеровске коалиције. Било је зато потребно ускладити заједничке напоре у сламању фашизма и договорити се о томе како ће изгледати свет после рата, како обезбедити послератну међусобну сарадњу и мир.
На основу закључака Московске (октобра 1943) и Техеранске (децембра 1943) конференције о потреби стварања међународне организације за очување мира и безбедности у свету, од 21. августа до 7. 10. 1944. у Дамбартон Оуксу (Думбартон Оакс), близу Вашингтона, одржана је конференција представника САД, СССР, В. Британије и куоминтаншке Кине, на којој су утврђени принципи за успостављање Међународне организације Уједињених нација и израђен основни текст будуће повеље те организације.
Да би се размотрили стратегијски задаци у завршној фази рата, у Квибеку одржана је 13—16. 10. 1944. друга конференција (названа Оцтагон) између највиших представника САД и В. Британије — Ф. Рузвелта и В. Черчила, и њихових начелника генералштабова. Одлучено је да западни савезници наставе офанзиву продором у Немачку северно и јужно од Рура, а на италијанском фронту у долину р. По. За Балкан се неће одвајати веће снаге, све док трају операције у Италији. Посебна пажња посвећена је настављању офанзиве на далекоисточном ратишту.
У Москви је од 9. до 18. 10. 1944. одржан састанак, на којем су учествовали Стаљин, Черчил, амерички представник А. Хариман и њихови војни и политички сарадници. Плановима западних савезника предвиђало се, између осталог, да њихове снаге пређу Рајну, опколе Рур и продру ка Берлину, а плановима Црвене армије уништење одсечених немачких снага у балтичким земљама, одржавање непрекидног притиска на централном делу фронта и предузимање операција ради заузимања Мађарске. После заузимања Мађарске, Црвена армија ће прићи освајању Немачке. Вођени су разговори и о Балкану, Пољској, Мађарској, Чехословачкој и рату на Далеком истоку ( Московске конференције).
Представници три водеће силе антифашистичке коалиције — СССР, САД и В. Британије (шефови влада — Ј. Стаљин, Ф. Рузвелт и В. Черчил, министри спољних послова и начелници генералштабова) одржали су 4—11. 2. 1945. конференцију у Јалти на Криму (Кримска конференција). На њој су размотрене мере за што брже окончање рата и решавање послератних битних проблема. Основни резултати конференције сумирани су у девет тачака закључне изјаве: пораз Немачке; окупација Немачке и контрола над њом; немачке репарације; конференција Уједињених нација; декларација о ослобођеној Европи; о Пољској; о Југославији; конференција министара спољних послова; јединство у организацији мира и у вођењу завршног дела рата. — Посебним, тајним споразумом, СССР се обавезао да ступи у рат против Јапана у року од 2 до 3 месеца после капитулације Немачке ( Јалтска конференција).
Распад блока сила Осовине у Европи. — Крупни успеси оружаних снага антифашистичке коалиције, посебно Црвене армије, довели су до тога да се до краја 1944. нацистичка Немачка наде усамљена, напуштена од свих својих европских савезника. Не само да су је напустили, већ су јој објавили рат: Румунија 24. 8. 1944, Бугарска 9. 9. 1944, Финска крајем септембра 1944, Мађарска 28. 12. 1944.
До краја марта 1945. савезници су однели победе на свим ратиштима, које су најавиле неминовни скори слом блока сила Осовине. У Европи, оружане снаге Совјетског Савеза, Сједињених Америчких Држава, В. Британије, Канаде и Француске пренеле су операције на тло нацистичке Немачке. Главне снаге Црвене армије биле су удаљене 60—100 км од Берлина и припремале се за последњи удар. На западу Европе, савезници су успешно форсирали Рајну и дубоко продрли на територију Трећег Рајха. На Пацифику и Далеком истоку, победе савезника до пролећа 1945, биле су почетак коначног обрачуна са оружаним снагама милитаристичког Јапана.
Материјали преузети из „Војне Енциклопедије“ – Друго издање, Београд 1970