У организацији Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац и Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа, у близини Бујановца, изнад села Врбан, обележена је годишњица битке и одата почаст погинулим борцима Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“, који су пре 81. година, у неравноправној борби са Бугарским фашистима, дали своје животе за идеале слободе, једнакости и равноправности.
Скупу су, поред чланова Општинског одбора СУБНОР-а Бујановца, присуствовали и чланови Удружења резервних војних старешина Бујановца, чланови Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа, чланови Градског одбора СУБНОР-а Врања, чланови Општинског одбора СУБНОР-а Сурдулице, на челу са почасним председником Драгољубом Манићем и потомци погинулог бораца у овој бици Драгобрата Јанковића. Након интонирања Државне химне, почаст је одата минутом ћутања и полагањем венаца и цвећа поменутих делегација.
Одавању почасти присуствовао је и Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије и председник Окружног одбора СУБНОР-а Пчињског округа.
О формирању и борбама Врањског партизанског одреда „Сима Погачаревић“ и борби на Врбану говорио је председник Општинског одбора СУБНОР-а Бујановац Димитрије Димитријевић. Он је истакао да је Одред формиран од бораца из Врања и са југа Србије 18. септембра 1942. године, у шуми Јасеновац на планини Варденик, близу Сурдулице, а за његовог команданта постављен је легендарни, народни херој, Живојин Николић-Брка. Политички комесар је био Душан Девеџић Жика, а заменик команданта Владан Тасић Бошњак.
У Одреду је било 36 бораца и он је одмах по формирању кренуо из Вареденика на Карадак, на обронке Скопске Црне Горе, да би успоставио везу са македонским партизанима и предао им пет пушкомитраљеза.
У току марша Одред се ослањао на партијске и скојевске организације у Врању, Бујановцу и Прешеву. Када су стигли у село Врбан, у близини Бујановца, Одред је сишао у село које је било настањено албанским становништвом. Командант и комесар Одреда одржали су говоре сакупљеним сељанима, након чега су Албанци испољили срдачност и помогли одреду у храни и одећи. Расположење мештана је било такво да су испратили Одред до краја села и помогли у ношењу наоружања и друге опреме. Међутим, у селу је било и балиста и један од њих, у току ноћи, отишао је у Бујановац и дао окупатору податке о месту где се одред налази. Са још двојицом балиста, довео је бугарску војску на место боравка Одреда. Сутрадан, 8. октобра у раним јутарњим сатима, бугарски батаљон, са око 700 војника, изненада је напао Одред. На препад је убијен стражар, а Одред је, без обзира на изненађење, успео да се подели у две групе и изврши пробој.
Једна група се пробила из села Врбана ка Врању и Црној Трави, а друга група ка Карадаку и повезала се са Косовским партизанским одредом „Зејнил Ајдини“ који је деловао на том простору.
У овој неравноправној и веома храброј борби на Врбану, Врањски партизански одред „Сима Погачаревић“ претрпео је велике губитке. Погинуло је 10 бораца: Владан Тасић Бошњак, заменик команданта, Ћипра Станковић, Драгобрат Јанковић, Мирко Стојановић, Новица Дојчиновић, Боривоје Филиповић, Велимир Митић Веца, Стојан Стаменковић, Бора Стаменковић и Веља Станојевић. Партизанка Бранка Јовић је заробљена и после великог мучења, депортована у логор у Бугарску. Бранка је успела да сва мучења преживи и дочека слободу.
Председник Скупштине СУБНОР-а Србије и Окружног одбора Пчињског округа Мирољуб Стојчић је у свом говору истакао да губитак ових бораца одред није лако преболео, али је захваљујући храбрости бораца очувао одважност и виталност. Крајем октобра Одред врши напад на рудник Лојане и тиме демантује гласине да је партизански покрет у јужној Србији угушен.
Борба на Врбану није била пораз већ позив за нове борце који су у све већем броју почели да пристижу и већ у јануару 1943. године одред је бројао 70 бораца који су успешно изводили борбе на Југу Србије и у Грделичкој клисури, истакао је Стојчић.
ГО СУБНОР-а Врање
Бујановац, 08.10.2023.