Код спомен-чесме у Збојштици служен је помен учесницима ратова 1912-1918. и 1941-1945. године Збојштице и Љубања и положено цвеће на камени белег са именима славних предака.
Скуп је протекао у организацији Одбора потомака ратника Збојштице.
Беседу је одржао генерал Љубиша Диковић, члан Председништва СУБНОР-а Србије, говорећи најпре о поносу који осећају потомци славних ратника чија су имена уклесана на плочи и који су јуришали на бајонете и метак не жалећи свој живот за слободу. Подсетио је да су пре тридесет три године тројица тада младих људи покојни Драган Веселиновић, Драган и Данило Станојевић иницирали да се сви расути крајпуташи у овим селима прикупе на једно место и имена честитих српских домаћина који су се на звоњаву црквених звона одазвали мобилизацији и кренули у бој да бране родну груду овековече за генерације које ће доћи.
– Нема победе и великих дела, без великих људи и жртава. Нису овде на плочи имена ни четника ни партизана, овде су родољуби и борци за слободу. Нема овде разлика ни подела, а једна реч је кључна – отаџбина – беседио је Диковић набрајајући српска стратишта и остављене животе на Кајмакчалану, Цигли, Сремском фронту, БиХ, Косову… Најслабијом кариком коју знају наши непријатељи кроз историју Диковић је означио српске поделе и неслогу рекавши, „ако нас ишта “докрајчи”, а даће Господ Бог да тако не буде, јесу проклете поделе у српском народу“. Диковић је предложио је да се на земљи коју је родном селу своје мајке Збојштици завештао академик Љубомир Стојановић, председник Владе Краљевине Србије овом великану подигне спомен-обележје.
Идеју свог земљака једног од активиста Одбора потомака ратника из Збојштице Драгана Станојевића подржао је и генерал Диковић да се сваке године погинулим ратницима одаје пошта 15. септембра на Дан пробоја Солунског фронта.
Председник Одбора потомака ратника Збојштице Данило Станојевић, истраживач историчар подсећа да је деведесетих када је подигнут споменик уписан 31 ратник, док су недавно у Војном архиву пронашли имена још три погинула ратника у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918.
– На споменику је и девет имена погинулих током Другог светског рата. Када смо подигли споменик 1990. године нисмо ставили ни круну ни петокраку, већ крст са четири оцила и на једној плочи уписали имена – прича председник Одбора Збојштице Данило Станојевић. Он се нада да ће на парцели од 16 ари, где је и изграђена спомен чесма и коју је давно за сеоску школу даривао наш познати филолог Љубомир Стојановић подићи споменик и да ће ово место бити место окупљања народа.
У име Удружења потомака ратника “Мајор Коста Тодоровић” присутне је поздравио потпредседник Радиша Марјановић и захвалио Одбору у Збојштици на свим активностима и истраживању. Протојерејски намесник Милош Босић поручио је да се “мора чувати слава Цера и Колубаре и да морамо водити рачуна да се не потопи Видо у мору заборава”.
Председник Удружења Ужичана у Београду Милош Туцовић, потомак славног предка Димитрија Туцовића поручио је да “никада нико неће поразити Србију, јер Србија се воли, Србија је у срцу и Србија је у свима нама”.
На “споменик помирења” како многи називају спомен-чесму поред поменутих организација цвеће су положили председник Скупштине градске општине Севојно, председник Удружења Ужичана у Београду, делегација ужичког СУБНОР-а, Удружења ветерана ратова деведесетих, Удружења војних пензионера, Удружења “Митрополит Јосиф Цвијовић” из Дрежника, Удружења бораца Севојно, потпомци погинулих из Првог и Другог светског рата и други.
СУБНОР УЖИЦЕ
8. октобра 2023.