АНТИФАШИЗАМ – ДЕО ИДЕНТИТЕТА

У свечаној сали Дома Војске Србије одржана је научна трибина поводом 80-те годишњице од завршетка Другог светског рата. Присутнима су се обратили пуковник проф. др Далибор Денда – начелник одељења за војну историју са Института за стратегијска истраживања, пуковник проф. др Слободан Ђукић – начелник Катедре друштвених наука на Војној академији, пук. проф. Срђан Старчевић проректор на Војној академији и Јелена Кнежевић, начелник Галерије Дома Војске Србије. Модератор програма био је пуковник доц. Др Миљан Милкић – директор Медија центра „Одбрана“.

Професор Денда је у свом излагању дао општи приказ историјских прилика из којих се изродио фашизам у Италији, нацизам у Немачкој и милитаризам у Јапану. Он је анализирао економске и друштвено – политичке околности које су резултирале почетком највећег рата у историји људског рода. У веома студиозном излагању сазнали смо много података о међусобним не баш добрим односима земаља (Велике Британије, Француске, земаља Скандинавије, као и Пољске, Чешке и Аустрије) који су омогућили да Хитлер и Мусолини буквално прошетају Европом. Онда је Хитлер почео да машта о продору на Исток, што је захваљујући несаломивој Црвеној Армији СССР-а, остало у домену маште. Совјети су, у најкрвавијем рату у историји, на олтар светске слободе положили 28.000.000 живота, што војника што цивила. Остало се зна, или макар зна поштени део светске јавности, да је сутра Дан победе! Победе антифашизма чије особине ћемо детаљније анализирати у даљем тексту.

Професор Слободан Ђукић описао је позицију и улогу српског и других југословенских народа. У поробљеној и смрвљеној Европи они су једини одговорили одлучним отпором. Априлски рат Војске Краљевине Југославије против Сила осовине као агресора иако кратак омогућио је драгоцено време Совјетима да се колико толико припреме за удар Рајха.

У даљем свом излагању образложио је дизање устанка, прво у Србији, Црној Гори и Источној Босни, а потом у Босанској Крајини, Лици, Банији и Кордуну где су се Срби самоорганизовали како би избегли усташки нож. Комунистичка партија Југославије одиграла је веома важну улогу у стварању Народноослободилачке војске Југославије. Она је била кохезивни елемент у организовању свих народа и народности Југославије да стану под један барјак. С обзиром да је комунистичка идеја баштинила идеје интернационалног братства међу народима и људима она је природно искључивала сваку верску, расну и било коју другу мржњу и искључивост. Била је то космополитска идеја која је ујединила све и довела до коначне победе. За четири године, од спорадичних герилских акција до Војске која је бројала 800.000 искусних бораца. Иако мали, српски народ је и овај пут стао на праву страну историје и за њега је антифашизам део идентитета, а 9. мај несумњиво Дан победе.

Највеличанственије победе чију философску и моралну основу је у свом излагању маестрално описао проф. Др Срђан Старчевић.

Он је направио малу историјску ретроспективу људске мисли кроз векове, која је увек тежила и желела стварању идеалног човека, а самим тим и идеалног друштва. И Хитлер и Лењин маштали су о савршеном човеку, али са потпуно другачијих позиција. Док је Хитлеров човек елитистички „иберменш“ нужно Герман, који је то самим својим рођењем у окриљу изабране расе – дакле дат. Лењинов идеални човек је радник, војник, омладинац, оличење скромности и поштења који такав постаје кроз развој у подстицајном друштвеном амбијенту – дакле задат. Идеал антифашизма је истина насупрот фашистичкој лажи, пропаганди и манипулацији; правда насупрот неправди и неједнакости; лепота насупрот ружноћи; доброта и хуманизам насупрот злу и мизантропији; општа човечанска љубав насупрот мржњи; солидарност насупрот колективном егоизму и шовинизму; равноправност насупрот хегемонији; људско достојанство насупрот понижењу итд…

После фактографске и философске позадине дошли смо и до најфинијег досега људског духа – уметности. О специфичном уметничком правцу соцреализму надахнуто је говорила госпођа Јелена Кнежевић, начелница галерије Дома Војске Србије где је данас отворена изложба симболично названа „Победа и слобода“, такође посвећена обележавању значајног јубилеја.

Посетиоци ће моћи у наредна два месеца да погледају радове који се чувају у уметничком фонду Галерије, међу којима су и дела Ђорђа Андрејевића Куна, Петра Лубарде, Миће Поповића, Милића од Мачве, Нандора Глида, Боже Илића, Мерсада Бербера, Ангелине Гаталице, Мила Милуновића и других.

Ова научна трибина била је веома инспиративна јер је умешношћу излагача сажела једну епоху, један велики рат, а иза њега и највећи и најплодотворнији мир како у свету тако и у нашој земљи и оставила сваком да за себе одлучи да ли је за њега сутра Дан победе или Дан Европе.