АПРИЛСКИ РАТ 1941.

Након 27. марта 1941, народ Србије je срушио акт о потписивању Тројног пакта, којим је два дана раније у Бечу, Краљевина Југославије приступила силама нацистичке осовине Немачке, Италије и Јапана. Жестоким демонстрацијама народ је, спрао љагу издаје намесника Кнеза Павла и министра иностраних послова Цинцар Марковића.

Боље гроб него роб“ и „Боље рат, него пакт, орило се улицама Београда, Панчева, Вршца, у градовима широм Србије…

И рат је почео, без објаве, у свој силини беса и моћи Немачке нацистичке солдатеске, 6. априла 1941. године, суровим бомбаардовањем уснулог Београда.

Напад на Краљевину Југославију извршен из свих праваца Аустрије, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, Италије.

Рат је трајао од 6. до 17. априла 1941. Потпис на срамни чин безусловне капитулације ставио је генерал Калафатовић…

На граничном прелазу Ватин, на потезу Ат, из правца Румуније, 11. априла 1941. немачким трупама, које су надирале ка Вршцу, па даље ка Београду, супротставила се IV чета 18. посаднoг пука војске Краљевине Југославије.

Часно вршећи своју војничку и патриотску дужност, на бранику отаџбине погинули су: Марко Божовић, активни пешадијски поручник, поред противколског топа, Синиша Матејић, активни пешадијски потпручник, Воја Атанасијевић, резервни пешадијски поднаредник, у нападу да непријатељски тенк. Тоша Статијев, добровољац, погођен од топа. Ингњат Ђорђев, војник каплар Велимир Мијановић, који је својом свесном жртвом активирао противтенковску мину и нанео непријатељу губитак у људству. Сви они су личним јунаштвом показали како се воли и брани своја земља.

После пада Вршца и успостављања немачке – фолксдојчерске власти у граду, у раним поподневним сатима 11. априла, немачке трупе наставиле су продор ка Београду.

Једини озбиљан отпор на том правцу, пружили су им на алибунарској коси, војници IV коњичког пука из Вршца. Њих четрдесет пружили су жесток отпор, али су заробљени и одмах, као ратни заробљеници, сви стрељани.

Када су немачке трупе ушле у Алибунар, из кафане Немца Карла Сауера, мештанин,Светозар Томић пуцао је и убио мајора немачке војске. Власник кафане Сауер, скривао је Томића, све док овај није безбедно умакао из Алибунара.

Немци су брзо организовали хапшење мештана и случајних пролазника. То је била прва одмазда над становништвом у Југославији, односно Србији, много пре наредбе окупационихих снага намачког Рајха, о стрељању 100 Срба за једног немачког официра. У православној Цркви у Алибунару, тога дана, убијено је 200 мештана. Преживели тврде, да је крв убијаних текла испод врата у потоцима.

То није једино страдање мештана Алибунара.

Одмах на почетку 1941. године, формиран је Јужно банатски партизански одред. Након само једне диверзије, нацисти су стрељали осам стотина мештана.

Године 1944. у савезничком бомбардовању оближњег немачког аеродрома у три наврата, бачено је око 300 тона бомби, 7. и 18. августа и 8. септембра. На аеродрому се налазило 30 до 50 немачких ловаца. Бомбе су углавном падале на Алибунар услед лоше координације између навигатора и пилота бомбардера.

Бомбе су бацане са висине од 6 хиљада метара. Тек у трећем бомбардовању, погоћен је аеродром. У првом и другом погинуло је 120 мештана.

Држећи Мали час из историје саопштио је историске чињенице, председник вршачког СУБНОР-а Драгољуб Ђорђевић.

Присутнима се потом обратио Милован Вујичић, подпредседник Скупштине Града Вршца, истакавши да је овај Мали час из историје, по свему велики чин исказивања патриотизма чувањем успомене на борце за слободу, на историјске чињенице, на часне војнике и храбре родољубе. Захвалио се СУБНОР ГРАДА ВРШЦА, што истрајно негује сећање и успомену на борбу народа Србије за слободу и додао да град Вршац чврсто стоји темељима родољубља и патриотизма.

Минутом ћутања, приступило се одавању поште свим јунацима априлског рата 1941.

Венце на споменик код Ватина, положили су претставници Града Вршца Милован Вујичић и Славиша Максимовић, члан градског већа.

Душан Рајачић, Марија Маровић и Мирјана Томовић, поклонили су се сенима и положили венац СУБНОР-а.

Приредио Драгољуб Ђорђвић

У Вршцу, 11.априла 2024. године