ПОТОМЦИ КВИСЛИНГА ХОЋЕ ДА МЕЊАЈУ ИСТОРИЈУ
У Аранђеловцу, граду под Букуљом, прославили су Дан ослобођења, подсећање на 19.септембар 1944.кад су партизани, после дуге и тешке борбе, прогнали хитлеровску солдатеску са четницима Драже Михаиловића и осталим квислинзима.
На камени споменик са петокраком звездом у врху положени су, пред више десетина бораца и поштовалаца, венци СУБНОР-а, Општинске скупштине и разних организација и удружења,
Свечаном чину присуствовали су и председник Републичког одбора проф.др Миодраг Зечевић, члан Председништва Душан Чукић, председник Скупштине општине Аранђеловац Никола Обрадовић, изасланици појединих политичких странака, представници Окружног и Градског одбора СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца.
СЛОБОДА ЈЕ НАЈВЕЋА СВЕТИЊА
”Потомци славних победника у Другом светском рату настоје да сећање на то време стално траје, У целом слободољубивом свету се Дан ослобођења слави као један од најзначајнијих празника јер је слобода највећа светиња за сваког човека! – рекао је, пред спомеником партизанима, председник Општинског одбора СУБНОР-а Радомир Радосављевић.
На збору је скренута пажња на, како је речено, сурову збиљу да се устанак против завојевача, револуција и славна народноослободилачка борба минимизирају, упорно ревидирају историјске чињенице, а споменици прошлости за понос скрнаве и руше на општи очиглед без обзира на то што ту бестидну улогу преузимају на себе потомци квислинга који би, силом на срамоту, сарадњу својих предака хтели да оките непостојећим заслугама у општеевропској победи над злом нацизма и немачких окупаторских и домаћих убица.
У просторијама СУБНОР-а говорио је и проф.др Миодраг Зечевић, Шумадинац који се као младић прикључио, уз своју породицу, партизанским борцима и учествовао, између осталог, у биткама за ослобођење Аранђеловца септембарских дана 1944.године.
”У питању је био велики подухват за овај крај и покрет у целини. Град су непријатељи претворили у огроман војни логор, ту су се налазиле разне оклопне и моторизоване немачке јединице, јака жандармеријска станица испред које су садистички ређали убијене партизане, у утврђеним бедемима спремно су се сместиле бројне четничке снаге, затим недићевци, љотићевци и остали верни помагачи фашиста. Аранђеловац се налазио на потезу трасе на којој су се бранили хитлеровци при повлачењу из Грчке и у бежанији ка Београду и даље према Пешти и Берлину…” испричао је професор Зечевић.
НИ ШЉИВА НИЈЕ СМЕЛА ДА СЕ БЕРЕ
Још један од бораца, Бранко Луковић, беседио је о данима битке за слободу. Надахнуто и са пуно аргумената очевица, поменуо је колико је на снази била челична дисциплина међу партизанима:
”Народ нас је дочекао раширених руку, нуткали су нас, али смо се сви ми строго држали правила – ни грозд у винограду или шљиву у воћњаку нисмо смели да уберемо са гране. А приче које беспослени, неупућени и злонамерни шире, па и о масовним убиствима као да онима што су се током ратних година огрешили о народ нису судили већ постојећи меродавни органи, део су смишљене акције упорене против истине и у свету познате и признате НОБ И НОП као дела антихитлеровске коалиције победника у Другом светском рату”.
На скупу у Аранђеловцу изнет је и енергичан захтев да се врате имена улица и установа културе које су, после наводних демократских промена у петооктобарском преврату 2000.године, насилним путем ”дате”, поред осталог, Милану Недићу, председнику квислиншке владе и врлом сараднику фашиста из Немачке.
Председник Скупштине општине, Никола Обрадовић, честитао је борцима, члановима СУБНОР-а, празник подржавајући вредности за које су се борили и сада се залажу за општи бољитак, разумевање, слободарство и хуманост.
Професорка историје Соња Павловић надахнуто је излагала о ратним годинама везаним за Шумадију и аранђеловачки крај и храбростима партизанских јединица да донесу слободу потлаченом народу. О томе су изводе из књига бораца читали и ученици Економске школе.
