Први српски устанак био је организовани устанак српског народа у Смедеревском санџаку и околних шест нахија против Турака у периоду од 15. фебруара 1804. до октобра 1813. године.
Буктиња слободе планула је у Орашцу, општина Аранђеловац, предвођена Вождом Карађорђем Петровићем.
Тим поводом код Буковичке цркве у којој је богослужио прота Атанасије, испред спомен чесме коју је 1927. године Карађорђевим устаницима, проти Атанасију и својим ратним друговима подигао краљ Александар Карађорђевић положени су венци и одата почаст.
После пригодне службе свештеника Орашачког намесништва, венце су положили представници локалне самоуправе, чланови СУБНОР-а Аранђеловца, Народног музеја и Удружења задужбинског друштва Први српски устанак.
Присутнима се у име организатора тог догађаја обратио председник ОО СУБНОР Аранђеловац Радомир Радосављевић, свима честитао Дан државности и Дан уставности Републике Србије и истакао да је Сретење верски али и државни празник. Та два догађаја веома су битна за културно историјски и национални идентитет Срба.
Устаничка војска у бројним биткама поразила је Отоманске снаге и ослободила готово целу територију Београдског пашалука. Крајњи резултат је био протеривање Турака, изузев оних који су живели у гарнизонима великих градова и касније уставно уређење државе и формирање класе слободних сељака.
Венци су положени и испред Буковичке цркве где се налази гроб проте Атанасија Буковичког који је у Орашцу заклео устанике.
