Тог 20. октобра 1941. године немачки безумници и њихове слуге Љотићевци из топовских шупа у Багремару извели су таоце – Србе, Јевреје, Роме, чланове КПЈ и скојевце, највиђеније судије, докторе, адвокате, солунце, очеве и синове (старог солунца, највећег стрелца Србије чика Мату Марковића и његове синове Србислава и Војислава, браћу Александра и Бранислава Лазаревића, др Ноаха Шнерсона, др Мошу Елија, Јакова Медину, Павла и Мишу Ивановића, Ливију Бергер, Драгољуба Миловановића Бену адвоката, Јована Лебарића, јединог учесника Октобарске револуције у Русији 1917.) заправо њих 122. Стрељали су их јер су били часни, поштени и одани својој земљи и народу. У смрт су отишли загљени и збратимљени.
Данас над њиховом гробницом и спомен плочом са свим уписаним именима коју је подига ГО СУБНОР Крагујевац чује се жамор деце из оближње школе. Они нису пали узалуд.
Поводом годишњице стрељања на гробницу су положени венци града Крагујевца, СУБНОР-а, политичких партија, Друштва српско-јеврејског пријатељства „Ахава“, Спомен парка Шумарице, МЗ Багремар и потомака стрељаних.
Обраћајући се свим присутнима којих је било у великом броју академик пук. Жељко В. Зиројевић је између осталог рекао: „Драга децо, поштовани суграђани, овде леже збратимљени у животу и у смрти Срби, Јевреји, Роми очеви и браћа чији је једини грех био што су људи које су фашистичке немани послали у смрт. Они су животе дали да би ми њихови потомци живели у слободи и да би наша отаџбина Србија трајала вечно…“
Ученици ОШ „Трећи крагујевачки батаљон“ извели су пригодан културно уметнички програм, а књижевница Јасмина Ана Јовановић прочитала своју поему посвећену Багремару и страдалима из своје новообјављене књиге.