Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски предводила је данас централну државну церемонију поводом обележавања 82.годишњице ослобођења Београда у Другом светском рату.
У овој акцији снаге Народноослободилачке војске Југославије уз помоћ совјетске Црвене армије, ослободиле су престоницу Србије од немачке окупације у Другом светском рату. Тог 20. октобра 1944. године окончане су осмодневне тешке борбе. Током акције ослобађања погинуло је скоро 3.000 припадника НОВЈ-а и 960 бораца Црвене армије.
Ђурђевић Стаменковски је на Гробљу ослободилаца Београда истакла да је победа над окупатором извојевана заједничком борбом домаћих ослободилачких снага и совјетских савезника, уз огромне жртве које су поднели борци и народ.
Наши борци су се борили за слободу раме уз раме са војницима Црвене армије. Не смемо умањивати сопствени допринос ослобођењу, али ни заборављати оне који су нам у тој борби били савезници, рекла је министарка.
Венце су на Гробљу ослободилаца Београда положили: министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић, представници Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, предстаници амбасада Белорусије, Казахстана и Јерменије, војни представницима страних амбасада у Србији, генерални секретар СУБНОР-а Србије пуковник Зоран Јаковљевић, председник и секретар СУБНОР Београда пуковник Бора Ерцеговац и Весна Бојић Ровчанин, председник СУБНОР-а Савског венца Олга Стоиљковић, СУБНОР-а Кикинде председник Саво Орељ, СУБНОР-а Лаћарак председник Мирјана Јаношевић, борац НОР-а Анте Дадић, Удружење ратних добровољаца 1912–1918, Секција Прве пролетерске бригаде НОУ бригаде, Марија Обрадовић председник Удружења VI Личке дивизије „Никола Тесла“, Српско-руског удружења „Братство“, Клуба генерала и адмирала Србије, Савеза потомака ратника 1912-1920. године, Владан Пантић председник Удружења „20. децембар“ из Вранића, Српско-руског центра „Мајак“, Координационог савета организација руских сународника у Србији (КСОРС), организације „Бојево братство“, Лазо Ђокић потпредседник САБА Хрватске, Мирсад Ћатић председник САБНОРА кантона Сарајево, и представници многих других борачких и патриотских организација, бројни грађани и потомци ослободилаца.
Церемонија је започела полагањем венаца на спомен-обележје Ослободилаца Београда а након интонирања државних химни Азербејџана, Белорусије, Грузије, Јерменије, Казахстана, Русије и Србије, делегације су положиле венце и цвеће код Споменика „Вечни пламен“ и на Споменик Црвеноармејцу. Након церемоније полагања венаца на Спомен-гробљу ослободилаца Београда венци и цвеће положени су и на Споменик совјетским ратним ветеранима на Авали погинулим 19. октобра 1964. године у авионској несрећи приликом доласка делегације на прославу 20. годишњице ослобођења Београда.
Ослобађање Београда почело је тешким дејствима совјетске артиљерије на град.
Град је значајно разорен током немачког бомбардовања у априлу 1941. године, али и још разорнијег савезничког бомбардовања 1944. године.
Заповедник совјетских ослободилаца био је генерал Владимир Жданов, док је снагама Народноослободилачке војске Југославије током Београдске операције командовао генерал Пеко Дапчевић.
У октобру 1944. године, јединице Народноослободилачке војске Југославије, заједно са борцима совјетске Црвене армије, после вишедневних борби ослободиле су Београд од немачке окупације. У тој операцији погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије и 960 бораца Црвене армије. Братство српског и руског народа овековечено је у заједничкој борби против фашизма, у проливеној крви, страдању и победи над окупатором, као трајан симбол заједничке жртве и нераскидивог савезништва.
Поводом десетогодишњице ослобођења, 20. октобра 1954. насупрот Новог гробља отворено је Спомен гробље ослободиоцима Београда.
