Бијељина je свечано обележила Дан Града – сећање на 24. септембар 1943. године, када је први пут ослобођена од фашистичког окупатора. Тим поводом, у Галерији Центра за културу „Семберија“, одржана је свечана академија и пријем за делегације СУБНОР-а и удружења бораца и поштовалаца антифашистичке борбе из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и Хрватске.
Уз речи захвалности гостима који су допутовали у Бијељину из целог региона, градоначелник Љубиша Петровић је рекао да немамо право да заборавимо жртве и тековине Народноослободилачке борбе и да морамо остати повезани слободарским идејама.
Захваливши Градоначелнику на пријему који је вишегодишња пракса, председник Градске скупштине СУБНОР-а, потомака и поштовалаца Михајло Видић је истакао да је окупљање у Бијељини овим поводом постало препознатљиво у нашем региону, а све захваљујући односу који гаји локална заједница према тековинама Народноослободилачке борбе и његовању културе сјећања. Он је нагласио да је 24. септембар један од најважнијих датума у историји нашег града – 1943. године догодило се прво ослобађање Бијељине у Другом свјетском рату. У току борби, жртве су биле огромне. Данас одајемо почаст свима онима који су дали своје животе за слободу, а допринос Семберије се мјери многобројним жртвама, Бијељина има девет народних хероја, 1206 бораца је погинуло у партизанским јединицама током Другог светског рата, а 873 особе су цивилне жртве. Многи су страдали у логорима – из Јасеновца се вратило само 26 особа са ових простора, а њих 509 је одведено у овај логор – подсетио је Видић.
Окупљене је поздравио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а АП Војводине, Јово Барошевчић, који је истакао да су везе народа Војводине, посебно Срема, и Семберије, дубоке и исковане у крви и борби током тешких година окупације 1941-1945. године. Он је подсетио да су управо војвођанске бригаде водиле неке од најтежих битака управо на тлу Семберије и целе Босне и Херцеговине. Подсетио је на више хиљада палих бораца из целе Војводине који су свој живот положили на тлу Босне и Херцеговине и подвукао да младима морамо оставити мир и слободу да је они даље ослобођени од претње рата развијају и обогаћују, управо је то заједничка дужност свих нас да слободарске идеје преносимо с генерације на генерацију.
У наставку програма размењене су Повеље о сарадњи и Захвалнице, а одржан је и културно-уметнички програм.
