НАРОД ЗНА ЗАШТО СЕ ОКУПЉА

У питомом и живописном шумадијском селу Брезовцу, подно планине Венчац, од вајкада познате по виноградима и воћњацима, а данас чувене по бројним мајданима мермерног камена, свечано је прослављен дан месне заједнице и на достојанствен и свечан начин одата пошта ратницима који су животе дали за слободу од 1804. до 1999. године.

Општински одбор СУБНОР-а Аранђеловац и Месни одбор СУБНОР-а села Брезовац положили су венце код три изузетна знамења којима се ово село поноси: код спомен плоче изгинулим ратницима у Балканским ратовима, код спомен-чесме изгинулим, умрлим и несталим ратницима из Првог светског рата и код спомен-плоча изгинулим борцима и цивилним жртвама НОР-а 1941-1945. године. Потом је у Основној школи одржан пригодан културно-уметнички програм у којем су учествовали истакнути мештани, говорници, народни казивачи, песници, рецитатори и, свакако, најзапаженији и најдрагоценији учесници свечаности – ученици основне школе.

Свечаност је отворио проф. др. Добривоје Михаиловић који је о слободарским, али и другим традицијама овог краја и значају њиховог обележавања, посебно истакао социјалну димензију традиционалног народног окупљања које је некада било далеко чешће и масовније, а данас је скоро потпуно замрло, што је страшна последица огромног одлива сеоског становништва у градове и пошасти зване „бела куга“. Професор је посебно нагласио да је на младим генерацијама задатак да ове негативне трендове зауставе и преокрену у позитивном смеру. Затим је учеснике скупа поздравио председник општине Аранђеловац, Бојан Радовић, који је свечаности присуствовао заједно са политичким руководиоцима општине. О мало познатим детаљима из богате историје села Брезовца надахнуто је говорио публициста Владета Коларевић, наступао је чувени говорник здравица из овог краја, Рајко Матић, а стихове је казивала и песникиња Бранка Максимовић.

Председник СУБНОР-а Аранђеловац Рајица Радосављевић детаљније се осврнуо на слободарске традиције и заслуге мештана села Брезовца у ратовима за слободу. Брезовчани су имали знатног учешћа у НОР-у и дали велики број жртава у непосредним оружаним борбама тако и цивилних жртава. И једнима и другима одужили су се подизањем две посебне спомен плоче на згради дома културе, на којима се њихова имена чувају од заборава. Брезовчанин Живко Јовановић био је већник АВНОЈ-а, а познати револуционари били су Милош Вујановић, Владимир Симић и Слободан Ћировић.

Јунацима који су у Првом светском рату дали животе подигнута је спомен-чесма у центру села, испред основне школе. Она сведочи о страшној судбини јунака који су пошли из родног села, а после „српске Голготе“ и Солунског фронта у село се живи вратили сваки шести.

Посебан значај за ово село и читав крај има манастир „Венчац“ кога често зову и манастир „Брезовац“ са црквом Св. архангела Гаврила коју је у XV веку, 1444. године, саградио деспот Ђурађ Бранковић Смедеревац. На зиду ове невелике, недавно обновљене манастирске цркве налази се спомен-плоча изгинулим ратницима у Балканским ратовима. У оквиру манастира, у XIX веку радила је једна од првих основних школа у ширем подручју око Венчаца, која се у писаним изворима помиње од 1836. године. У тој школи су се својевремено учили писмености три бивша министра у влади Обреновића, Миливоје Блазнавац, Аћим Чумић и Јеврем Грујић, као и први бирани градоначелник Београда Алекса Ђурић. Својевремено је и млади краљ Петар I, у време столовања свога оца као кнеза у Тополи, похађао ову школу. Данашња основна школа, трећа по реду, која је саграђена 1977. године, чува и наставља традицију славних претходница.

Брезовчани су били учесници и Карађорђеве буне на дахије, а посебно су били познати Никола Леко, Танасије Вујановић који је био један од кандидата за вођу устанка, јереј Арсеније Вујановић, који је као ретко писмен човек у то време, водио Карађорђу „војене књиге“ и читао писма која су била упућивана устаницима у подрудничким селима и Теодор Чупић, учесник опсаде Београда.