ЗЛОЧИН НЕ БРИШЕ СЕЋАЊА
У вечном сећању остају злочини натовских агресора на нашу отаџбину 1999.године. Кад су најмоћније силе света, удружене у војну машинерију под командом Америке, мучки бомбардовали недужан народ тадашње СРЈ ракетама напуњеним уранијумом и другим врстама смртоносног наоружања забрањеног по свим међународним прописима.
Минутом ћутања је у Београду почео Округли сто у организацији многољудног традиционално слободарског и атнифашистичог савеза СУБНОР-а Србије са колективним члановима, основним носиоцем успешног и веома добро посећеног скупа, Београдским форумом за свет равноправних и Клубом генерала и адмирала Србије.
У раду Округлог стола учествовали и угледни представници из Русије, Кине, Белорусије, Бугарске, Анголе, Швајцарске, затим дипломате акредитоване у нашој земљи, истакнути универзитетски професори, јавни и културни радници.
Отварајући скуп, негдашњи шеф дипломатије Живадин Јовановић је подсетио да је у агресији погинуло преко 1.000 особа разног узраста, а многи су позније оболели од последица проузрокованим злочиначким бомбардовањем. Више се и не помиње материјална штета која је, по проценама из 1999. године, премашивала 100 милијарди долара.
Агресија на СРЈ, првенствено на Србију, почетак је интервенционизма на глобалном плану. Као копија оног што је приређено на нашем тлу понављано је у Авганистану, Ираку, Либији, па онда Јемену и Малију, са превратом у Украјини и тако редом до Сирије и свега што се спрема, подстакнуто и избегличком кризом као последицом суманутог војевања, у сваком кутку планете где нису вољни да се покоравају диктату.
Редом са интервенцијама тобож у заштиту људских права и у интересу наводне демократије, шири се појас америчких војних база. После изградње огромног војног стецишта Бондстил крај Урошевца, на српском Косову и Метохији, војници НАТО су се распиштољили са најсавременијим наоружањем у Бугарској, Румунији, Пољској, низу балтичких држава и присуством на дохват руских граница претварају читаву Европу у опасан полигон какав у таквим размерама није постојао ни у доба најжешћег ”хладног рата” ондашњег СССР и САД.
На скупу су говорили и др Станислав Стојановић, др Радован Радиновић, др Лука Кастратовић и др Александар Растовић о стратегијским и историјским последицама агресије НАТО 1999.године. Учесници Округлог стола су затражили да се покрене међународни поступак против лидера ондашњих предводника напада без дозволе ОУН на самосталну и слободну државу и правди приведу почионици злочина на крају 20. века.
Властима Србије биће упућен захтев да се сваког 24. марта на свим јавним местима истакну државне заставе на пола копља у знак пијетета према страдању невиних људи и као протест што су натовски агресори разрушили готово целокупну инфраструктуру наше земље.
