На обронцима Вшачких планина у слободарском Вршцу свечано је обележен 9. мај – Дан победе над фашизмом и нацизмом и 75 – година од формирања СУБНОР-а Србије као организације у чијим темељима деловања су слобода, антифашизам и стална борба за бољи и праведнији свет и живот достојан човека.
СУБНОР града Вршца прихватио се организације ове значајне манифестације, а посебна захвалност и признање локалној самоуправи града Вршца која се свесрдно прихватила покровитељства ове манифестације у славу слободе и части свих којима је антифашизам на срцу а хуманизам оквир схватања и деловања.
Након пријема у просторијама СУБНОР-а града Вршца, на градском гробљу у Вршцу положени су венци на спомен костурницу у којој почива 363 црвеноармејаца и 36 партизана погинулих у борбама за ослобођење Вршца октобра 1944 године, као и 11 војника Војске Краљевине Југославије погиниулих на граничном прелазу Ватин 1941 године и 11 родољуба које су фашисти стрељали приликом уласка у Вршац априла 1941 године.
Венце су положили и сенима се поклонили представници града Вршца, Амбасаде Руске федерације, СУБНОР-а Србије и СУБНОР-а АП Војводине, Војске Србије, која је дала и почасну стражу, СУБНОР-а Вршца, СУБНОР-а Врања, СУБНОР-а Инђије, УВПС , војни инвалиди рата и ђаци пољопривредне школе из Вршца.
У народном позоришту Стерија одржана је свечана академија која је ,првобитно уметничко-сценски постављена на високој разини, морала да због ситуације која је настала и пијетета према пгинулим ђацима у Београду и младима у Младеновцу претрпи одређене изменеие предвиђеном сценарију не умањујући квалитет реализације ове свечаности.
Свечана академија је отпочела поздравним речима председника ОО СУБНОР-а града Вршца Драгољуба Ђорђевића , потсећањем на повод окупљања уз истицање истори-јске истине о Другом светском рату и доприносу који су дали народи Југославије и војници Црвене армије.
Свечаном скупу се обратио др. Предраг Мијатовић, председник Скупштине града Вршца.
Свој допринос достојанству ове манифестације дали су својим присуством и учешћем Андреј Буравов, други секретар Амбасаде Руске федерације у Београду, Војска Србије, официри и војници бригаде из Зрењанина.
На крају у целовитој беседи присутнима се обратио преседник СУБНОР-а Србије, генерал-мајор Видосав Ковачевић. У свом обраћању генерал Ковачевић је посебно истакао:
,,Ваше екселенције, поштовани домаћини градоначелнице града Вршца и председниче градског одбора СУБНОР Вршца, другарице и другови, даме и господо, поштовани представници медија, драги пријатељи све вас поздрављам у име СУБНОР-a Србије и честитам наш заједнички јубилеј 75 година постојања и рада ове наше најбројније патриотске и изнад свега антифашистичке организације.
Обележавање овако великих јубилеја је и прилика да се подсетимо почетака стварања, бројчаног и организационог нарастања, доприноса знаменитих личности који су у томе учествовали, да се осврнемо на питање ко смо били, шта смо данас и какве обавезе и задаци стоје пред нама у наредном периоду.
Корени и темељи СУБНОР- а уткани су у величанствену Народноослободилачку борбу у Другом светском рату и победу над нацизмом и фашизмом коју су нам донели борци НОВЈ уз помоћ бораца славне Црвене Армије и тиме нам подарили СЛОБОДУ као највећу цивилизацијску вредност.
Одмах по завршетку рата створени су услови и за организационо устројство бораца ради очувања и учвршћивања тековина НОР-а.
Оснивачки Конгрес Савеза бораца НОР Југославије је одржан 30. септембра 1947. године у Београду.
На том конгресу усвојени су следећи задаци, који се мање више нису мењали до данашњих дана:
-
Окупљање учесника рата у једну организацију;
-
Очување и учвршћење тековина НОР- а;
-
Развијање традиција НОБ – е;
-
Сакупљање историјске грађе из НОР- а;
-
Уређивање гробова палих бораца;
-
Подизање споменика и отварање музеја;
-
Брига о материјалном збрињавању, школовању и запошљавању деце палих бораца;
-
Регулисањсе инвалиднине, пензија и осталих видова социјалне помоћи учесницима рата и њихових породица;
-
Брига о просветној, здравственој и спортској активности чланова;
-
Сарадња са националним и међународним борачким антифашистичким организацијама.
Између осталог регулисана су и бројна питања, од назива организације, организациона структура, критеријуми за пријем у чланство, права и дужности чланова, изглед печата и значке, обезбеђивање материјалних средстава за рад и друго.
За првог председника СУБНОР Југославије изабран је Јосип Броз Тито, за његовог заменика , односно генералног секретара изабран је Александар Ранковић, који је већ на другом конгресу 1951. године изабран за председника СУБНОР-а Југославије и на тој дужности остао све до 1966. године.
Након оснивачког конгреса СУБНОР-а Југославије донета је одлука и приступило се оснивању републичких савеза.
Први конгрес СУБНОР Србије одржан је 9. маја 1948. године у Београду, а претходно је већ био формиран Покрајински одбор СУБНОР-а Војводине, Обласни одбор СУБНОР-а Косова и Метохије, 120 среских, 34 градска и месна одбора на читавој територији Србије.
На конгресу су усвојени задаци у складу са онима који су донети на конгресу СУБНОР-а Југославије.
За Првог председника СУБНОР Србије изабран је народни херој Душан Петровић Шане.
Интересантан је податак да је на Другом конгресу СУБНОР-а Србије констатовано бројно стање од 429.000 бораца чланова.
На предлог СУБНОР- а Југославије 1950. године установљена је „Споменица палих бораца НОР- а“, а предлоге за додељивање истих подносио је СУБНОР.
Председник ФНРЈ Јосип Броз Тито 3. јула 1956. године, а поводом 15.годишњице почетка НОР-а, одликовао је Орденом народног хероја СУБНОР Југослвије.
Овом приликом прескочићемо многе догађаје, личности, успехе у раду и проблеме, нарастање организације и њен утицај на друштвена збивања у земљи и на кратко се зауставити на несретним, боље рећи трагичним догађајима почетком 90. година и распадом СФРЈ, када се ова организација, као и остале друштвено политичке организације – СКЈ, ССРНЈ, Савез синдиката Југославије не сналазе у вртлогу времена у коме доминирају и превагу односе сепаратистичке и слободно могу рећи националистичке идеје у односу на заједничку борбу народа Југославије против нацизма и фашизма у Другом светском рату.
Намеће се озбиљно питање, само реторичко, без улажења у анализу, како је могуће да борци и они који су стварали заједничку државу, уз огромне жртве које су страдале у њеном стварању, дозволе да се она тако трагично и са толико проливене крви распадне, немоћни да спрече нарастајуће сепаратистичке и националистичке снаге у том времену.
Негде сам чуо или прочитао запажање једног нашег савременика који је изјавио да је неумитна смрт Јосипа Броза Тита изазвала скоро тектонске поремећаје, не само код нас, него и у региону, Европи, па и у целом свету.
Подсећања ради 1985. године Европа доноси одлуку да 9. мај не слави као Дан побде над фашизмом него као безимени Дан Европе. Рушење Берлинског зида, који се на западу величао и велича као победа демократије, уствари је почетак рушења постојећег међународног политичког и правног поретка кога су установиле силе победнице у Другом светском рату. Распад СФРЈ и Совјетског Савеза као два највећа бастиона и чувара антифашистичких вредности, ширење НАТО пакта на Исток, упркос обећањима да то неће радити, агресија НАТО пакта на СР Југославију без одобрења Савета Безбедности УН и уз кршење свих одредби међународног правног поретка, признавање независности КиМ од стране бројних земаља запада на челу са САД, само су неке од тешких и скоро безизлазних ситуација у којима се нашла држава Србија, а самим тим СУБНОР Србије. У време тзв. демократских промена после 2000. године наше удружење је било скрајнуто на маргине нашег друштва и једно време било и на ивици опстанка.
Упркос свему данас можемо са поносом да кажемо да је СУБНОР Србије, не само опстао, него и ојачао и посто државнотворна организација која ужива респект и поштовање од стране највиших државних органа, као и од стране локалних органа власти.
Председник Републике Србије Александар Вучић је одликовао СУБНОР Србије Сретењским орденом поводом 70. година постојања. Носиоци смо и највишег признања Владе Србије златне плакете „Српски ратник“. Председник Руске федерације Владимир Путин наградио је СУБНОР Србије Повељом победе над фашизмом у Другом светском рату, а носиоци смо и специјалне Плакете Европске федерације антифашиста, чији смо ми чланови, за континуирану борбу за мир и сарадњу у свету.
У мају 2018. године, поводом 70. година СУБНОР Србије, били смо домаћини и организатори Скупа антифашиста Балкана, у октобру 2022. године били смо, по први пут домаћини и организтори Европске Конференције антифашиста, а круна међународне сарадње јесте свакако организција Конгреса и 30. Скупштине Светске федерације ветерана која је одржана у Београду у месецу марту ове године.
Све ове међународне активности подржане су од стране Владе Србије и нашег ресорног министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања и уз покровитељство председника Србије.
Када је реч о нашој историји постојања у ових 75 година, само ћу још издвојити један битан, по мом мишљењу историјски догађај, када смо у октобру месецу 2020. године одржали редовну Изборну скупштину СУБНОР-а Србије у Сокобањи. На поменутој скупштини смо усвојили потребна документа, Извештај о раду, и посебно наглашавам нови Статут СУБНОР-а. Усвојена документа створила су основне услове да после 70 и више година променимо назив наше организације, и уместо Савез удружења бораца Народноослободилачког рата, наш нови назив је Савез удружења бораца Народноослободилачких ратова Србије.
Тиме смо и наша будућа програмска определења и деловање условно поставили на три стуба.
Први стуб јесу ослободилачки ратови Србије вођени у 19. и почетком 20. века закључно са Балканским и Првим светским ратом, други стуб су нам партизанска и антифашистичка борба против нацизма и фашима у Другом светском рату, и трећи стуб јесу очување културе сећања на оружане сукобе током 90-их година, а посебно на борбу против НАТО агресије 1999 .године.
Ово што смо ми сами урадили препознала је и држава Србија а и органи локалне власти, но ту није крај наше борбе. Наш крајњи циљ је да у складу са новим Законом о борачко инвалидској заштити, обезбедимо адекватан статус СУБНОР-у Србије као организације од посебног друштвеног значаја и лично мислим да ћемо заједно са вама и у комуникацији са Владом Србије у томе и успети.
На крају желим да се захвалим нашим домаћинима на успшној организацији обележавања овог великог јубилеја упркос великој трагедији која је ових дана задесила нашу Србију.
СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!