Врање је и ове године, у условима Ковида 19, достојно обележило Дан сећања на жртве НАТО агресије 1999. године.
У јутарњем програму регионалне РТВ Врање, а на тему 22. године од НАТО агресије, уживо је гостовао Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије и председник СУБНОР-а Пчињског округа. Он је у то време обављао дужност заменика председника Општине Врање и био је Командант 41. војно-територијалног одреда. У вечерњем термину у 20 сати на истој телевизији, поред Мирољуба Стојчића гостоваће и Драгутин Димчевски, ратник са Кошара, одликован орденом Белог орла од стране председника Србије и бригадни генерал у пензији Зоран Лубура.
Крај монументалног споменика жртвама НАТО агресије и изгинулим у ратним сукобима изазваним распадом Југославије, лоцираном у строгом центру Врања, представници града, војске, полиције, БИА, СУБНОР-а, као и чланови породица погинулих, достојанствено су стали испред споменика и чекали почетак комеморације.
Тачно у подне зачуо се језив и продоран звук сирене „шизеле“, којим је, на исти начин пре двадесет две године, свакодневно најављивана ваздушна опасност. Било је то још једно подсећање на време када су дивљачке хорде, без оправдања, без било каквог правног основа и без одобрења Савета безбедности УН, напале једну малу али поносну и храбру земљу – Србију.
За 78 дана страшне агресије само Град Врање „Милосрдни анђео“ бомбардовао је 104 пута, услед чега је страдало 64 људи, а од тога чак 19 недужне деце. Рањено је 207 људи и оштећено 4.500 стамбених објеката.
Поред људских жртава и патње народа начињена је и велика материјална штета. Оно што се не може опростити, свакако је и коришћење забрањеног оружја а посебно уранијумске муниције која је била употребљена на четири локације у околини Врања. Брдо Пржар, где је и бачен уранијум, налази се изнад самог Врања. Многи данас, а међу њима и истакнути стручњаци – физичари, радиолози и онколози, пораст броја оболелих од карцинома на овом подручју повезују управо са загађењем околине услед коришћења уранијума. О томе постоје и очигледни докази јер су из екипе од осморице радника предузећа „Водовод“ који су први стигли на локацију Пржар, ради рашчишћавања, осморица већ међу покојнима.
Као и у ранијим ратовима врањанци су се јавили својим јединицама и стали у одбрану земље. У одбрани од НАТО агресије учествовало је 12.000 људи из врањског краја или 96% од позватих, чиме је Врање поново исказало свој слободарски дух и спремност да брани своју земљу.
Након државне химне „Боже правде“, помен погинулима одржао је епископ врањски господин Пахомије са свештенством.
На комеморативном скупу окупљенима се обратио градоначелник Врања др Слободан Миленковић истакавши : „Више од две деценије почетак и буђење пролећа обележавамо са најдубљим жалом. Ово је дан када неизмирна тишина са нама одјекује најгласније. Дан када свако свануће и сваки сутон надолазећих 78 дана носи имена недужних, часних, моралних и никада прежаљених. Свих оних који су убијени мучки, страдалих од бомби експлозија, погинулих у рушевинама само зато што су волели своју земљу у којој су живели, расли и под чијем су знамењем рођени. Неће нас заиста сунце туђег неба грејати као што греје ово у Србији. Тајна слободе почива у храбрости“.
Делегације породица погинулих, Града Врања, Војске, полиције, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника и Удружења ратних ветерана одале су почаст полагањем венаца и цвећа на споменик, чиме је ова комеморација завршена.
