ЗЛОЧИНИ  ЧЕТНИКА  СЕ  НЕ  ЗАБОРАВЉАЈУ

Тужно је то сећање, морбидна истина: пре седам деценија, у зору 29.априла 1944, у мирно домаћинско село Друговац, недалеко од Смедерева, упала су четири корпуса четника Драже Михаиловића и за тили час масакрирали недужно становништво.

Четници су, називајући се још и краљевска југословенска војска у отаџбини, стрељали или заклали 73 цивила не бирајући узраст и пол. А потом запалили око 120 и опљачкали више од 200 кућа.

Касно увече, после непрекидног дневног оргијања, зликовци су напустили село са пленом на шездесетак унапред припремљених запрежних кола.

ИСТОРИЈСКО  СЕЛО

Друговац спада у историјска српска села југозападно од Колара. Помиње се у старим књигама још 1732.године, а у списковима из 1882. набројано је 45 домова. Житељи су се углавном бавили ратарством, али је корист, до данашњих дана, нађена и у воћарству. Сада има око 500 домаћинстава.

Током Првог светског рата многи Друговчани су, међу њима је и тада било доста досељеника са Косова, ступили као добровољци у слободарске редове и завршили часно вихорно време и, потом, кад су фашистичке хорде поново кренуле на наше крајеве 1941, пренели својим потомцима аманет како се брани отаџбина.

У окупацијским временима Другог светског рата дејствовали су на тим просторима, у смедеревским атарима, јединице љотићевског ”Збора”. А превагу су имале партизанске чете и држале контролу над територијом. У кризним тренуцима по квислиншке снаге свесне да у пролеће 1944.године јасно губе, четници под командом капетана Живана Луковића упадају у Друговац.

Краљев официр има на располагању четири корпуса, међу њима и Горску гарду Николе Калабића, насупрот сеоске одбране и једне чете Космајског народно-ослободилачког одреда. Вођена је вишечасовна борба. У концентричним нападима бројни четници улећу у село и на два места окупљају становништво. Почиње крвав пир. И потом пљачка…

Седам деценија позније, овог 29.априла, у средишту Друговца, крај сеоског споменика, окупио се народ да ода почаст недужним цивилима страдалим од четничке руке Драже Михаиловића.

ОМЛАДИНО, ЧУВАЈ СЛОБОДУ!

Учесницима достојанствене комеморације обратио се председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић. Његове речи су посебно биле упућене омладини, ученицима основних и средњих школа из околине, који су испунили парковски чувани простор у близини споменика са исклесаним именима Друговчана страдалим у масакру 29.априла 1944.

Председник СУБНОР-а Србије је, поред осталог, рекао:

”Није, на жалост, било места, у Шумадији нарочито, где су квислиннзи током Другог светског рата пропустили бестијање. Вранић и Друговац су врхунац злочина дражиновских кама. Они што су 5.октобра доведени на власт успели су да чак и судски рехабилитују убице, на срећу више не владају, али још има оних што фалсификују историју и антифашизам у Србији, свугде признат као један и аутентичан признат у свету, покушавају да припишу и доказаним кољачима и истребљивачима недужног цивилног становништва.

Омладина мора да чува тешко извојевану слободу и буде верни следбеник традиција нашег народа који се никад није изједначавао са слугама. Велика је срећа што у импозантном броју млади Србије долазе  на оваква места и упознају се са страдањима својих потомака, уче на туђим неделима шта је било у прошлости да не би дозволили да се слично било где и било коме понови” – рекао је проф. др Миодраг Зечевић.

Председник Скупштине општине Смедерево, Бранче Стојановић, упозорио је да се српска рука не сме никад више дићи на Србина, а председница Окружног одбора СУБНОР-а Радмила Лукић је посебно говорила о несрећним данима кад су четници ДМ убијали недужне цивиле.

”Четници нису хтели против Немаца, партизана су се плашили, а онда су бес и немоћ истресали на народу који није хтео са њима” – рекао је Влада Пантић из Вранића, села надомак Београда, у којем су четници такође побили читаве породице.

На комеморацији у Друговцу изведен је и веома успешан уметнички програм младих хорова, оркестара и рецитатора. Из Основне школе у Друговцу, као и уз учешће ансамбла Музичке школе ”Коста Манојловић” и ”Кир Стефан Србин” из Смедерева.

На споменик страдалим Друговчанима у четничком масакру на крају Другог светског рата положени су венци и цвеће многих државних органа, политичких странака и разних удружења.

Проф. др Миодраг Зечевић положио је венац у име СУБНОР-а Србије. А чланови Председништва генерал Видосав Ковачевић и Душан Чукић били су у делегацији.