Малено село Дулене смештено на Гледићким планинама, 16. септембра 1941. године било је стециште команданата и комесара партизанских одреда Србије, који су се на саветовању, одржаном 11 дана пре оног саветовања у Столицама, и о коме се у историји мало писало, донели значајне одлуке за даљи развој устанка са посебним акцентом како партизанске одреде оспособити за већа и сложенија дејства као и да они морају да прерасту у крупније војне јединице са већом маневарском способношћу.
Ту, у кући Војина Павловића окупили су се истакнути револуционари и комунисти: Милан Благојевић-Шпанац, Родољуб Чолаковић, Филип Кљајић – Фића, Мијалко Тодоровић – Плави, Радисав Раја Недељковић, Светислав Ћећа Стефановић, Павле Јакшић, Милинко Кушић (сви проглашени за народне хероје), затим Владимир Дедијер, Момчило Радосављевић – Моле, Љубиша Урошевић, Никола Груловић и Андра Ђорђевић, који су донели значајне одлуке. Саветовање су обезбеђивали борци Крагујевачког НОП одреда који су по сећању сада пок. Владе Сретеновића положили прву партизанску заклетву, чији је текст прочитао комесар Дедијер, а која изворно гласи: „Ја… заклињем се чашћу свога народа да ћу у редовима народноослободилачке војске верно служити свом народу борећи се против окупатора и домаћих издајника – непријатеља народне слободе и народних права. Заклињем се да ћу дисциплиновано и свесно вршити своје дужности и извршавати наредбе својих претпостављених. Кунем се да нећу испустити оружје из својих руку док наша земља не буде очишћена од окупатора и док народу не буде осигурана његова права и слобода. Спреман сам примити сваку казну због прекршаја ове моје заклетве. Смрт фашизму – слобода народу !“
Поводом годишњице Дуленског саветовања који је уједно и Дан СУБНОР-а Крагујевца, делегација СУБНОР-а и Удружења ветерана Војне полиције, положила је венац на гробницу Народних хероја у центру Крагујевца и одала пошту палим борцима.
Уприличена је и отворена историјска изложба „Из Дулена у легенду“ чији су аутори академик пук. Жељко В. Зиројевић и новинар Мирослав Мики Лазаревић која сликовито описује догађаје који су предходили овом историјском саветовању првом у срцу поробљене Европе и која ће обићи део основних школа у Крагујевцу.
