СУБНОР Града Ниша заједно са Покретом за народ и државу, организовао је свечаност доделе престижног међународног признања „Империјска култура“ Савеза писаца Русије, генералу Владимиру Лазаревићу. Награда му је уручена у Нишу у просторијама Покрета за народ и државу а признање легендарном команданту Приштинског корпуса Војске Југославије уручио је проф. др Веселин Конатар, декан Факултета за криминалистику и безбедност, који је том приликом истакао да је реч о значајном признању за личност и дело човека који је оставио дубок траг у новијој српској историји.
Присутнима се најпре обратио потпредседник СУБНОР-а Србије и председник Градског одбора СУБНОР-а Ниша уједно и модератор на свечаности, пуковник Анђелко Милићевић:
„Дозволите ми да посебно поздравим генерала Владимира Лазаревића, команданта легендарног Приштинског корпуса, лауреата ове свечаности, добитника признања ‘ИМПЕРИЈСКЕ КУЛТУРЕ’ у номинацији ,,СЛОВЕНСКОГ БРАТСТВА“-Русије.
Почетком децембра прошле године, у мом непосредном разговору као председника СУБНОР-а града Ниша са чланом Савета за номинацију лауреата, деканoм факултета КиБ у Нишу, проф.др Веселином Конотаром предложили смо генерала Владимира Лазаревића да добије ово значајно признање.
Само да вас подсетим да је први добитник био Лав Николајевич Толстој.
Генерал Владимир Лазаревић није писао роман ‘Рат и мир’ него је непосредни учесник у одбрани Србије од агресије највеће светске оружане силе у историји ратовања.
Дозволите ми да вас укратко упознам са образложењем за номинацију.
Пре скоро 27 година, 24. марта 1999. године, НАТО алијанса извршила је злочиначку агресију на Савезну Републику Југославију – Србију. Циљ је био слом државе, уништење Војске Југославије и окупација земље. Као што је Добрица Ћосић рекао, агресија је била „мали трећи светски рат“ против српског народа.
Тежиште одбране налазило се на Косову и Метохији, где је стајао легендарни Гвоздени Приштински корпус, са више од 80.000 бораца.
И поред огромне војне надмоћи агресора, војска и народ нису поклекли. НАТО операцију копнене агресије организовао је Пентагон под кодним називом „СТРЕЛА“.
После 78 дана агресије, НАТО није успео да копнено пробије државну границу ни на Кошарама, ни на Паштрику. Био је приморан да затражи примирје. Сам је касније признао да је српску војску на Косову сачувала тактика „4М“ – маскирање, мобилност, маневар и морал.
Главни „кривац“ за неуспех сулудих планова агресора био је српски народ – његово јединство, Српска православна црква, херојска Трећа армија ВЈ, а посебно Обилићи легендарног Гвозденог Приштинског корпуса. У његов састав ушло је и више од 1.500 добровољаца из бројних земаља Европе и света, међу којима су посебно била наша храбра словенска браћа из Руске Федерације.
Вечна им слава и хвала.
Највећој војној сили у историји, на простору Косова и Метохије – свете земље Лазареве – Приштински корпус супротставио је своје „тајно оружје“: безусловни патриотизам, врхунски хероизам, несаломив борбени морал, високу обученост, ефикасно командовање, тактику 4М и, изнад свега, доктрину у којој је хуманост била испред пуке војничке ефикасности, уз нераскидиву везу са народом и Црквом.
Командант Приштинског корпуса, генерал Владимир Лазаревић, који је заједно са своја два сина, добровољно стао у одбрану отаџбине, бранећи Србију и истину о одбрани Србије, осуђен је и издржао једанаест година у казаматима Хашког трибунала. Данас је почасни члан СУБНОР-а – Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије, носилац највиших признања СУБНОР-а Србије – „Медаља Борца“, и „Велико Хвала“.
Године 2000. министар одбране Руске Федерације, маршал Игор Сергејев, уручио је орден генералу Лазаревићу уз речи: „Господине генерале, када сте измештали свој 52. корпус (ПрК), НАТО планови су доживели пропаст. У име Руске Федерације – одликујемо вас.“
Херојство војника Приштинског корпуса и команданта генерала Владимира Лазаревића биће трајно сачувано и промовисано кроз документарни филм „Нама отаџбина командује“, који ће бити премијерно приказан ове године поводом обележавања годишњице завршетка злочиначке НАТО агресије.
Бој на Кошарама, који је трајао 65 дана, остао је симбол части, жртве и отпора српске војске. Операција НАТО-а „СТРЕЛА“ доживела је потпуни неуспех.
Слава свим херојима легендарног Приштинског корпуса.
На крају, дозволите ми да изразим искрену захвалност на овом изузетном признању. Због здравствених разлога, генерал Лазаревић није био у могућности да лично прими награду, па је у његово име награду примила проф. др Сузана Вукчевић, генерални секретар СУБНОР-а Србије – града Ниша. Ово признање доживљавамо као признање свим борцима, српском народу и нашој трајној верности и братству словенских народа.
Господине генерале, желимо Вам добро здравље и дуго година да будете са нама.
На крају посебно се захваљујем етно групи музичке школе у Нишу: Дини Милосављевић, ученици 4. разреда, кандидата за ђака генерације, Ивану Стевановићу, професору хармонике, Владану Караџову, професору гитаре и њиховом директору, професору Миљану Михајловићу.
Генерал Лазаревић је истакао да награду прихвата као част и обавезу, али и не само у своје име, већ и у име својих сабораца.
„Ја разумем ово признање, као признање не само генералу Лазаревићу, него и признање његовим саборцима јунацима ’другог Косовског боја’, јунацима легендарног Приштинског корпуса, јер су они пре 27 година бранили отаџбину Србију на бајонет. А како смо ми бранили отаџбину Србију, француски песник књижевник Патрик Бесон, каже да је та наша одбрана била попут одбране Термопила, пре 5.000 година, да је та наша одбрана била одбрана не само Србије, домовине, већ и Европе”, поручио је Владимир Лазаревић.
Проф. др Веселин Конатар, истакао је шири значај признања које је додељено Лазаревићу.
„Ова награда коју је генерал Лазаревић добио превазилази оквире Ниша. То је награда Савеза писаца Руске Федерације, а Савез писаца Руске Федерације је институција, дакле, огромна, велика, моћна, на чијем челу се налази један министар руске владе. Ова награда се додељује људима из словенских земаља, пре свега православцима, за њихове заслуге у различитим сферама друштвене делатности. И један од кандидата био је генерал Владимир Лазаревић. Жао ми је што ту награду није добио много раније”, навео је Конатар.
Конатар је додао да је међу овогодишњим лауреатима из Србије и др Милован Бојић. Подсетио је и да су међу ранијим добитницима ове награде били Слободан Милошевић, Радован Караџић, Милован Витезовић и митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
