Поводом обележавања 24. марта, Дана сећања на страдале у НАТО агресији на СРЈ, у касарни Југовићево у Новом Саду одржан је комеморативни скуп. Скуп је почео минутом ћутања за погинуле у НАТО агресији, а присутнима се обратио бригадни генерал Јовица Матић.
Бомбардовање Новог Сада почело је 24. марта гађањем полицијске станице, а у наредним данима Новог Сада остаће без свих својих мостова. У Новом Саду је бомбардована и телевизија на Мишелуку, а највише пута гађана је рафинерија, чак 12. Због гађања рафинерије, град је дуго после бомбардовања имао проблема са додатном загађеношћу. Ни Нови Сад није изузетак када су у питању бомбардовања цивилних насеља, па су тако страдали Сремска Каменица, Рибњак, Југовићево, а последњег дана и Шангај, где је страдао Милан Бајић.
Према доступним подацима, током агресије погинуо је 1.031 припадник Војске Југославије и српске полиције, а теже и лакше рањено је око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце. Рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље води као нестало. Првих дана СР Југославију је надлетало 70 борбених авиона, али се њихов број увећавао па је дневно било и до 400 полетања. За 11 недеља злочиначког атаковања на тадашњу СРЈ убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. На СРЈ је НАТО лансирао 1.300 крстарећих ракета, бацио 37.000 касетних бомби од којих је погинуло око 200 особа, рањено више стотина, а коришћена је и забрањена муницију са осиромашеним уранијумом. Трећина електроенергетског капацитета земље тада је уништена, бомбардоване су две рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а за онеспособљавање електроенергетског система НАТО је користио и такозване графитне бомбе.
Током агресије уништено је и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. НАТО је оштетио 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 69 школа, 18 обданишта, 176 споменика културе, као и 44 моста, док их је 38 разорено. Према подацима стручњака из Србије, до 10. јуна забележено је 18.168 авио-полетања, а из НАТО су наводили да их је било 38.004, од тога 10.484 ради ватрених дејстава, док су остало била извиђања, летови танкера, авакса…
Широм земље Алијанса је на 995 објеката извела 2.300 ваздушних удара, а 1.150 борбених авиона лансирало је близу 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона. Из тих дана остао је запамћен НАТО напад на путнички воз у Грделичкој клисури када је убијено више од десет грађана, у ваздушном удару на конвој у Ђаковици у којем је било око 400 албанских избеглица, које су се враћале својим кућама, а смртно их је страдало више од 70 и рањено 35, међу којима и жене и деца. Код Лужана је ракетиран аутобус у којем је погинуло 47 путника, и други на путу Пећ-Кула-Рожаје, када је 20 људи убијено, више од стотину албанских цивила, претежно жена и деце, агресор је убио у Кориши код Призрена касетним бомбама, у нападу на болницу и центар града у Нишу је погинуло 14 цивила, у бомбардовању РТС-а 16, напад на санаторијум у Сурдулици однео је 23 живота, а гађана је и Амбасада Кине када су три особе настрадале.
Венце на спомен обележје положиле су делегације гарнизона Војске Србије Нови Сад, Града Новог Сада, Јужно-бачког округа, Удружења ваздухопловаца Војводине, ОРВС-а Града Новог Сада, СУБНОР-а АП Војводине и Новог Сада, Удружења ветерана органа безбедности и војне полиције, као и породице погинулих припадника Војске Србије.
Делегација СУБНОР-а АПВ предвођена председником Јовом Барошевчићем учествовала је и на централном обележавању Дана сећања на страдале у НАТО агресији које је одржано на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници.
24. март 2025. год.