На Новом гробљу изграђена је ар­хитектонска целина у којој су сахра­њени борци Народноослободилачке војске и Црвене армије погинули у борби за ослобођење Београда. Гро­бље је урађено 1954. године, по про­јекту архитекте Бранка Бона и ин­жењера хортикултуре Александра Костића.

Гробље ослободилаца Београда 1944. године јесте спомен-гробље посве­ћено југословенским и совјетским борцима погинулим у борбама за ослобо­ђење Београда, у октобри 1944. године. Уређено је и отворено 20. октобра 1954. године поводом 10. годишњице ослобођења Београда, а налази се у Улици Мије Ковачевића, преко пута главног улаза у Ново гробље. На гробљу је сахра­њено 1.395 бораца НОВ и ПОЈ и 818 бораца Црвене армије.

Спомен-гробље је меморијални комплекс уређен као парковска површина, са укомпонованим појединачним и групним надгробним плочама. На улазу у гробље налази се мону­ментална капија са рељефима, која је дело вајара Радете Станковића. Изнад камене капије стоји натпис „Ослободиоцима Београда 1944”, а са њене леве и десне стране налазе се рељефи. Леви рељеф приказује „пар­тизанске и совјетске борце у борби са окупатором”, а десни „сусрет народа – радника и сељака са осло­бодиоцима”. Са унутрашње стране капије налазе се натписи:

„За ослобођење Београда од фа­шистичких окупатора дала су своје животе 2.944 борца Народноосло­бодилачке војске Југославије и 961 борац Црвене армије.”

„На овом гробљу сахрањено је 1.386 бораца Народноослободилач­ке војске Југославије и 711 бораца Црвене армије.”

У самом парку меморијалног комплекса налази се скуптура „Цр­веноармејац”, рад вајара Антуна Ау­густинчића. Године 1988, на платоу испред гробља подигнута је скулпту­ра „Партизан на вечној стражи”, рад Радете Станковића. Скулптура је ви­сока скоро три метра и представља партизана победника са спуштеном пушком, као обележје мира. Досто­јанствен и поносан, партизан у ка­мену стоји на вечној стражи. 

Споменик је открио генерал-пуковник ЈНА Пеко Дапчевић, 1954. године.