НИКО НЕ СМЕ ДА СЕЈЕ РАЗДОР!
Поводом покушаја подизања спомен обележја припадницима такозваног равногорског покрета из Груже, у Бумбаревом брду одржан је скуп потомака погинулих припадника НОП-а из породица Јеросимић, Несторовић, Раловић, Арсенијевић, Милутиновић, Петровић, Лазаревић и других.
Скупу се, у име СУБНОР-а Србије, обратио потпредседник Републичког одбора пуковник проф. Жељко В. Зиројевић и, између осталог, рекао:
„СУБНОР Србије није никада нити ће дозволити прекрајање историје и величање оних који су раме уз раме са немачким фашистима чинили зло српском народу, антифашистима и патриотама.
Покушај да се подижу спомен обележја онима који су починили злочине, клали и убијали недужне и славили своју злочиначку мисију неће проћи док год у Србији постоје људи којима на срцу и души лежи слободарство и родољубље.
Нека добро размисле они који желе да величају злогласне крвнике и црнотројкаше Шнајдовца, „Грбичког попа“, Поврзаче, Музикравића, Прпића и друге, да су они окрвавили руке на честитим домаћинима Груже.
Слободољубив народ и Србија која је у антифашистичкој борби у Другом светском рату заузела једно од челних места, поред Руске Федерације не могу да опросте и забораве зло које су им нанеле црне тројке са четничким камама”.
Скупу се обратио и председник СУБНОР-а Кнић Иван Несторовић и истакао да иницијатива за постављање спомен обележја равногорцима не представља ништа друго него покушај повампирења фашистичке идеологије која је била и остала зло за цео свет.
Са скупа је упућен захтев руководству СУБНОР-а Србије и државним органима, институцијама Републике Србије да стану на пут адекватним законским мерама и прописима против насилних покушаја повампирења у нашој земљи и то баш у време кад, с разлогом, на свим релевантним местима у Европи, заснованој на антифашизму, као и у добром делу света, Србија добија признања за слободарство и спречавање ретроградних појава које су, посебно током Другог светског рата и другим приликама, нанели велико зло нашим просторима, на Балкану и шире. Збога тога је неопходо сасецање у зачетку рецидива и онемогућавање правним путем носилаца погубне идеологије, који у неким крајевима поново ничу и узнемиравањем уносе међу становништво немир и разложан страх.
И, у исто време, представљају недопустиво ругање страдалницима и њиховим потомцима, многобројним породицама које не могу за забораве своје многобројне жртве и поново, кад су одавно затворене књиге историје о временима Другог светског рата, без повода и потребе посипају со на ране сејући у народу непотребне поделе свесно ширећи нејединство коме никад и нигде није доносило добро.
