У Војном музеју у Београду, поводом Дана те војне установе културе и 145 година њеног постојања и рада, приређена је изложба „Хартије једног времена – немачка ратна пропаганда 1941-1944.“, која ће за посетиоце бити отворена до 3. новембра. Ауторка изложбе, је мастер историчар и кустос Војног музеја Милица Јаковљевић.
Немачки ратни плакат, као део немачке ратне пропаганде на простору окупиране Србије, даје драгоцене податке о нацистичкој идеологији, али и о окупационом систему. Кроз плакате се може сагледати ток рата и суштина нацистичке идеологије како на простору Србије, тако и на светском нивоу.
Војни музеј у Београду поседује богат фонд плаката насталих током Другог светског рата, који из данашње перспективе, представљају посебну врсту архивалија, односно архивских докумената. Немачки ратни пропагандни плакати, настали у конкретним друштвеним, хронолошким и просторним условима, у раздобљу 1941 – 1944, били су одраз ратне стварности и представљају илустративну хронологију историјских догађаја у Србији, у том историјском периоду. Многи од плаката насталих у ратном раздобљу урезали су се у колективно сећање и постали су историјска сведочанства.
За потребе изложбе, из фонда Војног музеја, ауторка је одабрала 100 пропагандних плаката.
Немачку ратну пропаганду током Другог светског рата обележила је употреба масовних медија, највише плаката, који су коришћени као посебна врста ратног оружја. Пропаганду су користиле све стране у ратном сукобу. Ратна пропаганда са својом техником и средствима коришћена је и на целој територији Србије (Југославије). Пропагандне активности биле су врло ефикасно средство за остварење ратних циљева.
Поред оружане борбе и пропагандна делатност била је један садржај рата, од најстаријих времена, рата као сукоба држава или других друштвених група. Ратна пропаганда је достигла свој врхунац у Другом светском рату и пропаганда је постала незаменљиво средство за вођење рата, врло често ефикасније од оружаног дејства. У току рата циљ прoпaгaндне делатности је мобилизација сопственог становништва за ратне напоре и спречавање, утицај непријатељеве пропаганде на сопствено становништво. Мобилизацијом сопственог становништва настоји се да се створи oсeћaj припaднoсти сопственом народу, jaчaње патриотизма, jaчaње пoвeрeњa у државни и војни врх, прихватање рaтних циљeвa и ствaрaње убеђења дa ћe сe пoстaвљeни ратни циљeви oствaрити.
Доласком нациста на власт 1933. године у Немачкој, организована је јединствена и централизована ратна пропагандна активност. Нацистичку пропаганду су спроводили Адолф Хитлер и Јозеф Гебелс, који су пропаганду сматрали примарним стратегијским и тактичким оружјем. Хитлер је за пропаганду рекао следеће:„Пропаганда нас је довела на власт, омогућила нам да очувамо власт, пропаганда ће нам дати могућност да овладамо светом“.
Немачка ратна пропаганда потпада под такозвану црну пропаганду која је заснована на лажним претпоставкама, а самим тим и неистинитим закључцима који се из ње изводе. Немци су ратну пропаганду назвали Трећим фронтом. Главни циљ немачке ратне пропаганде у Србији био је да се застраши народ и да се тако спречи сваки облик отпора усмереног ка окупатору.
Немачки ратни пропагандни плакати највише су били посвећени борби за „спас Србије“ од бољшевизма, и комунизма, као и владавине богатих, што је на плакатима немачке окупационе управе у Београду, заједно представљало јеврејску и комунистичку заверу. Садржајем на плакатима се шаље и порука, о немачком културном и националном идентитету дубоко укорењеном у европски простор, која поништава предрасуде о малој периферној балканској земљи.
Немачки пропагандни плакат као сликовна форма немачке пропаганде у Другом светском рату, створен је да би пренео идеологију нацизма, и порукама утицао на народе и поједнице, у покушају да обликује њихове ставове, очекивања, понашања и морална начела. Поруке на плакатима су јасне, једноставне и конкретне.
Плакати настали у ратном периоду постали су аутентични документи времена – ХАРТИЈЕ ЈЕДНОГ ВРЕМЕНА. Уз остале медије пропаганде, они су били још један од начина комуникације и презентовања актуелних догађаја. Омогућили су да се сачува истина борбе за слободу слободољубљивог народа у Другом светском рату. Подсећањем на неке од тих плаката, подсећамо се и на Други светски рат, на оптимизам, на храброст, на темеље на којима се почела градити нова будућност слободних народа.
Чланови СУБНОР-а Србије, 10. октобра, посетили су изложбу „Хартије једног времена” у Галерији Војног музеја, уз стручно вођење аутора изложбе, мастер историчара и кустоса Милице Јаковљевић.
