Ужице памти хероје Кадињаче који су заслужили наше вечно сећање, рекла је градоначелница Ужица Јелена Раковић Радивојевић на обележавању 79.годишњице битке у којој је 29. новембра 1941. године изгинуо цео Раднички батаљон бранећи Ужичку републику.
„За нас је 29. новембар дан туге и поноса. Туге због сваког изгубљеног живота, а поноса јер смо потомци оних што су веровали у то да наше постојање има смисла само ако живимо слободно и часно“, истакла је градоначелница Ужица.
Парастос изгинулим борцима служили су свештеници ужичке цркве, а пошту херојима Кадињаче полагањем венаца одали су делегације Владе Србије, Генералштаба Војске Србије, Савеза удружења бораца народноослободилачких ратова Србије у саставу: председник, генерал мајор Видосав Ковачевић и члан Председништва, пуковник Зоран Јаковљевић, СУБНОР града Ужица, општине Севојно, борачких организација и потомака.
Испред Владе Републике Србије у спомен комплексу Кадињача говорио је државни секретар у министрству за рад,запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић који је истакао да ће Влада Републике Србије наставити да негује традиције народноослободилачких ратова, јер, како је нагласио, само на тај начин ћемо сачувати свој национални и духовни идентитет.
Ужичка република је престала да постоји после 67 дана – 29. новембра 1941. године.
Немци су четири дана раније покренули офанзиву на слободну територију, из правца Ваљева и Краљева, понегде уз помоћ четника.
Увидевши да неће успети да одбране град, Врховни штаб и партизани су кренули да се повлаче ка Санџаку.
На превоју Кадињача, удаљеном 14 километара од Ужица, одступницу је бранио Раднички батаљон, потпомогнут Орашком четом Другог шумадијског одреда и две чете Посавског одреда.
Раднички батаљон су чинили железничари, обућари, кројачи, ткачи, пекари и пушкари.
Шест немачких дивизија и један пук, далеко надмоћнији и опремљенији, поразили су партизане, према немачких извештајима, за нешто више од сат времена борбе по дневној светлости и снегу на Кадињачи 29. новембра.
Погинуло је 108 партизана, док су немачки губици, према њиховим изворима, били два мртва и један рањени војник.
Док је трајала битка, према истим изворима, Немци су из другог правца ушли у Ужице и до 16 часова заузели град.
Председник СУБНОР-а Србије, генерал мајор Видосав Ковачевић поздрављајући све присутне, између осталог је рекао:
„Српски народ је пре 79 година рекао историјско НЕ фашизму, одазвао се позиву КПЈ тада најорганизованије политичке снаге у земљи, узео пушку у руке и заједно са другим народима Југославије кренуо у општенародни устанак, у народноослободилачку борбу против окупатора.
У тој четворогодишњој, неравноправној а надасве херојској борби српски народ је тешко страдао али је на крају Другог светског рата стао у ред победника над фашизмом, исто онако како су наши преци стајали у строју победника у Првом светском рату. СУБНОР Србије заједно са државним органима, Министарством за рад запошљавање, борачка и социјална питања, са Војском Србије, органима локалне власти и бројним удружењима патриотске опредељености чува и развија културу сећања на ту нашу славну ослободилачку и антифашистичку прошлост.
СУБНОР Србије се активно бори за остваривање права бораца, породица погинулих бораца, ратних војних инвалида а посебно чување успомена и сећања на погинуле борце у ратовима 90-тих година као и на погинуле борце у НАТО агресији. Верујемо да ступањем на снагу новог закона о борачко-инвалидској заштити простор за наше деловање на том плану бити још већи.
Посебно се боримо и борићемо се против покушаја ревизије историје и погрешног интерпретирања историјских чињеница. У Србији од 1941. до 1945. године није се водио грађански рат. Водила се народноослободилачка борба и народноослободилачки рат против окупатора. Зна се ко је био окупатор, зна се ко се борио против окупатора и зна се ко је помагао окупаторе. Жалосно је што су ови ревизионисти историје све гласнији што је на жалост све мање живих сведока те историје. Ми, њихови потомци и поштоваоци славне народноослободилачке и антифашистичке борбе нећемо и не можемо да ћутимо и наставићемо ту борбу.
Нека је вечна слава и хвала херојима Кадињаче и погинулим борцима у свим ослободилачким ратова Србије.“
