Традиционално, као и сваке године, Дан борца – 4. јул, свечано је обележен у Београду код споменика ,,Позив на устанак“, испред куће Рибникар, у којој је 4. јула 1941. године одржана седница Политбироа Централног комитета КПЈ на челу са Јосипом Брозом Титом. У кући Владислава Рибникара, која је касније претворена у музеј ,,4. јули“ донета је историјска одлука о подизању устанка.
У име СУБНОР-а Србије венац је положио члан Председништва пуковник у пензији Драган Пантић, у име СУБНОР-а општине Савски венац Мирјана Вуњак Жикић, Ненад Симић и Тихомир Бабић. Венце су положили и представници СУБНОР-а Лаћарак, СУБНОР-а Нови Београд, Удружење 6. и 35. Личке дивизије, Друштво за истину о НОБ-у и Југославији и Комунисти Србије.
На свечаном скупу потомака и поштовалаца НОБ-а Јасмина Јакоб, члан Општинског одбора СУБНОР-а Савски венац прочитала је делове Прогласа којим су позвани сви народи Југославије у оружану борбу.
„Данас обележавамо празник моралног пркоса и части, стојимо гордо пред сенама наших славних предака поносни на њихово неуништиво дело и захвални за њихову борбу“.
У име СУБНОР-а Србије пригодном беседом обратио се члан Председништва пуковник у пензији Драган Пантић, и том приликом истакао: ,,Време и историјске околности у којима је донета одлука о дизању устанка показали су далековидост КПЈ и њеног руководства, на челу са другом Титом, које је на време схватило потребу за оружаним отпором чиме борба за слободу постаје SUI GENERIS НОБ-е, а социјалистичка револуција њено онтолошко одређење.
Четворогодишња Народноослободилачка борба завршена је победом над фашизмом и њиховим помагачима и у којој је за победу и слободу живот дало 305.000 хиљада бораца НОВ и ПОЈ.
Савремена стварност нас сваког дана упозорава да зло звано фашизам поново се буди угрожавајући тековине антифашистичке борбе и мир у свету. Зато је реафирмација вредности антифашизма наш стални задатак и дуг према прецима и поколењима која долазе.“
Свечаном скупу присуствовали су Мирјана Вуњак Жикић испред породице Рибникар, Слободан Ранковић син Александра Леке Ранковића и Ненад Лајбеншпергер у име Удружења шпанских бораца 1936-1939.
Дан борца је за државни празник проглашен 26.04.1956. године и прослављао се сваке године у читавој земљи. После распада СФРЈ постао је државни празник Савезне Републике Југославије, да би се касније обележавао само у Републици Србији. Одлуком Владе Србије укинут је као државни празник 2001. године.
Док живи сећање на 4. јул, живеће и смисао јуначке и ослободилачке борбе југословенских партизана.
