Светозар Марковић, српски политичар, народни трибун, носилац првих социјалистичких идеја у Србији и Балкану, издавач листа „Раденик“, помагач устанка у Херцеговини, рођен је у Зајечару 21-ог септембра 1846-е године. Школу је похађао у Рековцу, Јагодини, Крагујевцу и Београду а Технички факултет је завршио такође у Београду.
Боравећи у Петрограду (Русија) сусрео се са социјалистичким идејама а затим отишао у Швајцарску где је наставио са пропагирањем социјалистичких идеја. Боравећи у Крагујевцу и Аранђеловцу заједно са Пером Тодоровићем почео је да издаје лист „Јавност“ због чега је био хапшен и затваран. У затвору је оболео од туберкулозе и умро 26. фебруара 1875-е године у Трсту. Његов брат, пуковник Јеврем Марковић, такође социјалиста, службовао је у Књажевцу као командант Књажевачке војске, учествовао у ослобађању Беле Паланке, Пирота и Ниша и испољио изузетну храброст. Оптужен је за учешће у Тополској буни и стрељан у Аранђеловцу од стране режима краља Милана Обреновића.
Поводом 180 година од рођења Светозара Марковића, Историјски архив Шумадије у Крагујевцу отворио је изложбу посвећену њему чији су аутори Славко Степановић, под називом „Светионик слободе“ на којој је приказан живот и дело овог народног трибуна и социјалисте чије идеје и данас трају.
На отварању изложбе учешће су узели и припадници СУБНОР-а а у Крагујевачком СУБНОР-у чува се већи број новина „Јавност“ које је издавао Светозар Марковић.
(фото: Милош Игњатовић)