Милош Лучић рођен је 19.10.1923. године у Великој Жупи, срез Милешевски. Као ђак основне школе био је у нараштају Соколског друштва, а одмах на почетку рата био је активан сарадник гериле. У ноћи 7/8. фебруара 1942. године на потезу Грачаница – Миоска био на обезбеђењу преласка партизанских јединица из Србије и дела Врховног штаба преко Лима на путу са Златара за Камену Гору и даље према Чајничу где је формирана Друга пролетерска бригада.

Као деветнаестогодишњи младић 1943. године постаје борац Треће пролетерске НОУ бригаде. Као борац ове бригаде прошао је ратни пут све до ослобођења Пријепоља 9. јануара 1945. године.

У јануару 1945. године из Чајнича је упућен на нове задатке као један од ослободилаца Пријепоља. Он је у раним јутарњим часовима 10. јануара из села Душманића код Пријепоља, са својим друговима и четири минобацачке гранате протерао задњу окупаторску колону у правцу Прибоја и даље. Имао је тада тек напуњену 21 годину.

Милош је четири пута рањаван, два пута теже. Ратни је војни инвалид, са чином старијег водника I класе.

Носилац је Ордена за храброст, Медаље за храброст, Ордена заслуга за народ са сребрним венцем, Ордена рада са сребрним венцем и Медаље борца.

У СУБНОР-у је од његовог оснивања 1948. године. Био је председник месног Удружења Пријепоља, а дугогодишњи је секретар и председник СУБНОР-а општине Пријепоље и члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије чијем је раду самопрегорно доприносио.