Људи знају да кажу „правда је спора, али достижна“. Некада сакривена, заустављана, па ипак пронађе свој пут до људи и институција.
Светислав Лесковац, шумарски инжињер, рођен 7. августа 1907. године у Старом Сивцу (Бачка), ухапшен је од стране мађарских фашиста 27. јула 1943. године у Новом Саду због сарадње са партизанима и илегалне комунистичке делатности. После ислеђивања и мучења, спроведен је у концентрациони логор Дахау, а затим у концлагер Бухенвалд. Из логора је, захваљујући срећи, ослобођен 11. априла 1945. године и вратио се у родни Сивац 20. јула 1945. године. Преминуо је у Зворнику (Република Српска) 1990. године.
Овај изузетни антифашиста и родољуб, који је прошао све страхоте немачких логора и о коме је много тога написано није остварио право на ратну одштету од немачке државе. Упорну борбу са Немачком и њеним органима повела је његова ћерка Душица Лесковац, којој је захтев за одштету одбијен, јер у складу са чланом 13. Закона о немачкој фондацији, да би се стекло право на одштету жртва мора да је преминула на дан 16. фебруар 1999. године или касније, обратила се СУБНОР-у.
Међутим, ратна штета не застарева. Експерт за ова питања и један од највећих стручњака, који се деценијама бави овим питањима, академик Др Драган Р. Нововић објавио је књигу „Ратна штета од Немачке у другом светском рату и обештећење жртава из Србије“ 2021. године.
Покојни министар унутрашњих послова Србије Славко Зечевић био је присутан разговорима Тита и Бранта и сведок је да тада Броз није опростио ратну штету Немачкој. То је потврдио касније и сам Славко и пок проф. Др Миодраг Зечевић истакнути научник и дугогодишњи председник СУБНОР-а Србије, о чему постоји сачувана документација.
На држави Србији лежи велики задатак, као и на њеним институцијама, да ово питање доведе до краја и према потомцима жртава фашизма, коју су учинили Немачка, Мађарска, Бугарска, Италија, заправо земље које су току другог светског рата биле на страни фашизма исправи вишедеценијску неправду.
А доказа да ратна штета није опроштена Немачкој постоји много.
