Многе би ствари из наше новије историје остале непознанице да није људи верних и оданих истини, борби за њу и њено трајање.

Славомир Миловановић, син Драгомиров, рођен 1922. године у Драгобраћи (општина Крагујевац) који је као патриота, родољуб и антифашиста, стрељан 22. фебруара 1942-е, у првој групи стрељаних на Метином брду од стране немачких фашиста и њихових слугу, остао би заборављен да није људи који држе до части и слободе у ГО СУБНОР Крагујевац. Историјска комисија коју успешно воде, академик пук. Жељко В. Зиројевић и секретар Мики Лазаревић, после 82-е године подметања и неистина, сазнали су и доказали оно најважније.

Славомир је, а што породица није знала, све до 2-ог марта ове године, као радник Тополивнице у ВТЗ Крагујевац и као симпатизер НОП-а, стрељан на Метином брду са првом групом талаца у којој су се налазили Живко Лазаревић, члан КПЈ из Брзана, Душан Луковић, Данило Ристић из Лапова и други. Међу њима и Богољуб Крговић, земљорадник из Радмиловића (Кнић) који је заједно са Живадином Несторовићем из Кнића а уз помоћ и организацију Станислава Сремчевића-Црног и других, формирао прву партијску ћелију КПЈ у Гружанском крају.

Његова унука Ана Новковић која је слушала приче о своме деди, тек је 2. марта сазнала где је Славомир погинуо. Да је то било на Метином брду. Засузиле су јој очи када је стављала белу ружу на спомен обележје „Талац“ и одала пошту своме деди и свим стрељаним.

Захваљујући се СУБНОР-у на свему што је учињено, Ана је рекла:

„Неизмерно Вам хвала за све што сте чинили и чините, да од заборава отргнете часне људе и родољубе. У мени су данас помешани и туга и сета али знам да је мој деда дао живот за слободу, за нешто светло и свето…“

На овај начин и својом активношћу СУБНОР остварује своју мисију и наставља пут ка историјској истини откривајући многе појединости и непознанице из наше славне прошлости и отрже од заборава сваког човека.