Историја се често, чак и превише знала поиграти са својим учесницама у многим судбоносним данима значајним за земљу, њен народ, њено трајање. Многи појединци су скренути у страну, заборављени, а уместо њих мање значајни су побрали венце славе, окитили се незаслужено одличјима, добили и називе улица по њиховим именима.
СУБНОР Србије, Шумадије и Крагујевца као јединствена, патриотска, антифашистичка и пре свега часна организација настојала је и настоји да колико год може исправи учињену неправду и уз велике напоре и добру сарадњу са органима локалне самоуправе то и донекле успева.
Марко Лазаревић – Шкулета, почасни грађанин Крагујевца, негдашњи најамни радник, родом из села Лијеска (Пљевља), носилац „Партизанске споменице 1941.године“, рањен седам пута, официр са великим бројем одликовања (наших и страних) које са поносом чува његов син Мирослав, био је оличење својих ратних другова, свога краја из кога је поникао и који га је начинио оним што је био и остао, предложен је због свог јунаштва за Орден народног хероја. Његови саборци су сматрали да бољег нема. После извесног времена из Владе стиже депеша да „због кључа“ није упутно да понесе то звање. Марко се тада био замислио јер му је из ратних збивања у сећању дошло да је баш у вароши Кључ у Босни, уништио два усташка бункера захваљујући чему су партизани продрли и заузели град и када је пред стројем јавно похваљен за јунаштво.
Није Марко због свог васпитања схватио тај „кључ“, односно да због националне припадности није проглашен за народног хероја. А када су на народном митингу у Пљевљима, пред 20.000 људи народни хероји на бину позвали Марка да им се придружи, јавно су изнели да му нису дорасли и да је он од њих много већи. СУБНОР Крагујевца је покренуо постипак да једна улица понесе име по њему и на тај начин се исправи вишедеценијска неправда.
Такође, покренута је иницијатива да се дају називи улица јунацима априлског рата 1941. године легендарном Веселину Дивцу, мајору Драгољубу Кргушићу, поручнику Божидару Жугићу, капетану Ото Сепу али и припадницима ЈНА и Војске Југославије из минулих ратова 1990-1999. године мајора Владе Микићевића, Саше Чанчаревића (већ је једна улица названа по њему), јунака са Кошара (Илић Ж. Радише, Јокић Б. Милана, Станојевић М. Владана и Каматовић М. Саше). Треба напоменути и да је Крагујевац први у Србији добио Трг јунака са Кошара захваљујући успешној сарадњи са Скупштином града Крагујевца чиме полако добија своје обрисе.
На овај начин, заслужни заузимају своје место и исправља се вишедеценијска неправда учињена великим људима по делу, части, поштењу, јунаштву и доприносу датом своме народу и земљи.
