САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816143Укупно посета:
  • 2551340Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

ДРЖАВНА САХРАНА И – ШВАЈЦАРСКА

Поплава ода кнезу Павлу је доказ незнања и владавине политичког шунда

Пише: проф. др Миодраг Зечевић

Истог дана догодили су се Јајинци и сахрана кнеза Павла на Опленцу, оба у државној режији. Тешко да та два историјска догађања иду заједно или бар идентично уважавани. Разумемо континуитет трајања државе, ненасилног прекида остваривања преузетих обавеза, ма колико то било непријатно. Али свему има „рубикон“, преко кога не треба прећи. Приватна сахрана је цивилизацијско право појединца. Државна је политички однос према делу човека. Држава има своје циљеве али она мора да процени шта треба, шта може, шта мора и шта не сме.

Миодраг Зечевић

Присуствовали смо хистерији у оцени историјске личности и дела кнеза Павла. Шта би било да је било, односно да се није догодило оно што се догодило, 27.марта. Гледајући та имена у поплави „ода о кнезу“ лако се запажа да им је заједничко да нико од њих не одаје утисак да стварно зна оно о чему говори, нити да разуме и схвата време и догађаје,  посебно историјску свест и националну културу људи овог поднебља. За људе од угледа најгоре је када се из идеолошких и политичких побуда или личног интереса умешају у оно за шта нису квалификовани, нити знају оно о чему пресуђују. Да знају сигурно је да се принцу Александру не би обраћали са „Ваше краљевско височанство“ или „престолонаследниче“.

Шта рећи о небулозама које се у усхићењу износе, или глупостима пласираним као историјске претпоставке и истине. У поплави похвала умности и величине дела кнеза Павла између 1934-1941, када је кенз вршио апсолутну власт у Југославији – једино нису говорили о чињеницама. Заборавили су да је сменио моћног Милана Стојадиновића, пензионисао 12 најелитнијих генерала 1938., јер су били против његовог војног и политичког повезивања са фашистичким државама, о томе да Југосалвија нема парламент, мада је имала изборе и да је без конституисаног парламента ушла 1941. године у рат. Наравно, ништа не знају о оснивању бројних казнених логора за непослушне, трајној оријентацији на фашистичке државе итд. За њих је било довољно што је био школован у Енглеској, да је волео уметност, био колекционар и да се културно опходио. То је превладало над оним што је радио као државник и апсолутни господар Југославије. Стварно, „озбиљна оцена“ личности и историјских догађаја који су уследили.

Изречене небулозе немају границу. Један „угледни“ лист је тврдио да би Југославија била Швајцарска у Европи да није било 27.марта. То је толико имбецилно али то мишљење је било врхунац еуфорије, шта би било да није било 27. марта.

„Елитни“ познаваоци тог времена тврдили су да Хитлер и Мусолини не би смели да мрко погледају кнеза Павла, а камоли да примене два тајна протокола, поред оног јавно потписаног којим је Југославија прихватила капитулацију. Они вероватно и не знају да они постоје, а зашто би и знали. То се од њих и не очекује. Не пада им напамет да би Југославија била део фашистичке машинерије у борби против антифашистичке коалиције и да би Југословенска војска у саставу Вермахта ратовала од Африке, преко Европе до совјетских азијских степа. И ми плаћали ратну штету.

Још је будаластија претпоставка да Стаљину не би смело да падне напамет, када пристигне са својим моћним армијама на границу Југославије, да закорачи у њу и мрко погледа кнеза Павла. Господо, ми бисмо до рушења Берлинског зида живели онако како су живели до тог времена Бугари, Румуни, Албанци и остали грађани социјалистичких европских земаља.

Расправа са вама је губљење времена, јер ви нисте партнер за озбиљну расправу. Зато продужите својим путем док се не успостави одговорност за јавну реч, а средства информисања изађу из политике шунда, идеолошке политике острашћености и напора да рехабилитују неславну прошлост, актере и њихово дело.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Углавном облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 9°C
19/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.