У склопу обележавања Дана ослобођења Сремске Митровице у Првом и Другом светском рату у холу Основне школе „Трива Витасовић Лебарник“ у Лаћарку, СУБНОР Месне заједнице Лаћарак организовао је у петак 31. октобра 2025. године изложбу „Нацистички прогон словеначког становништва током Другог светског рата (1941-1945)“, ауторке Вање Санадер, архивисте Историјског архива „Срем“.
Присутне посетиоце и госте најпре је у име организатора поздравио Дејан Уметић који је у најкраћим цртама описао историјске околности које су узроковале насилни миграциони покрет на југословенским просторима почетком Другог светског рата. На изложбеној поставци коју чини 16 паноа ауторка је сабрала и представила резултате дуготрајног и систематског истраживања једне од важнијих тема из историје Другог светског рата. Ову тему којом су се бавили многи послератни научници Вања Санадер је презентовала на оригиналан начин који несумњиво привлачи пажњу заинтересоване публике. Са овом констатацијом у свом излагању сложио се Зоран Јаковљевић, генерални секретар СУБНОР-а Србије који је пре званичног отварања изложбе навео кључне историјске чињенице из нацистичке окупације Словеније и Југославије и подсетио да су насилне миграције словеначког становништва ка насељеним местима у Србији у доброј мери осликивале карактер и намере окупационих власти. Оне су истовремено створиле чврсте везе између прогнаног становништва и њихових српских домаћина. У знак сећања на патње интернираних људи и њихов повратак у ослобођену Словенију почетком шездесетих година покренута је идеја Воза братства и јединства који је свечано саобраћао од Словеније до шумадијских градова и обрнуто. Зоран Јаковљевић похвалио је истраживачки рад Вање Санадер, нарочито вредан због чињенице да се оваква изложба приређује први пут, због чега ће СУБНОР уложити додатни труд да вредну поставку погледају људи у Словенији и другим срединама.
Ауторка је користећи доступну архивску, мемоарску и фото документацију, уз постојећу литературу дала историјски хронолошки преглед – од предратног настанка нацистичког покрета у Словенији и збивања у пролеће 1941. године када почињу прва хапшења тамошњег становништва са формирањем логора за депортацију. Приказане су сцене сурових спровода становника међу којима су посебно место имали интелктуалци и свештенство, оцењени као непријатељи окупационог система. Кроз живот у окупираној Словенији приказују се убиства и начини психичког и физичког злостављања невиних људи. О томе сведоче прикупљени потресни фото материјали. Становништо Јагодине, Параћина, Аранђеловца, Врњачке Бање, Краљева и других места са топлином је дочекивало и примало људе који су током рата у више наврата транспортовани возовима, због чега су ове миграције уграђене и у ратну националну историју српског народа. На изложби су, између осталог приказани лични документи избеглог становништва и сведочанства о страдању у највећем избегличком логору у Нишу. Посебну пажњу ауторка је посветила свакодневном животу прогнаног становништва, нарочито значајним уметницима и ствараоцима у разним областима који су се нашли међу прогнаницима. Једна од жена која се у првим годинама рата принудно настанила у Срему била је Марија Демпшар, Словенка која је живела у кући сликара Саве Шумановића у Шиду. Она је писмима упућеним својој породици била сведок страховите усташке рације и масовног стрељања становништа Срема 1942. године. Као што је познато, жртва те рације био је и чувени сликар Сава Шумановић. Многи прогнани Словенци и њихови потомци наставили су живот у ослобођеној Србији.
У пригодном уметничком програму отварања изложбе учествовали су сремски тамбураши а програм коме су, поред представника републичког и покрајинског СУБНОР-а, представника амбасаде Белорусије и јеврејске верске заједнице присуствовали и други угледни гости, водила је Јасна Арбанас. Изложба је реализована уз финансијску подршку Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама.
СУБНОР Месне заједнице Лаћарак