На легендарној „Јабуци“ на Фрушкој гори делегације СУБНОР-а АП Војводине и СУБНОР-а Суботице, домицила Осме војвођанске ударне бригаде полагањем цвећа и венаца обележиле су формирање Осме војвођанске бригаде која је 12. септембра 1944. године формирана управо на овом месту.
Присутне је поздравио председник СУБНОР-а АП Војводине, Јово Барошевчић и Александар Токовић, председник СУБНОР-а Суботице. Они су говорили о ратном путу ове бригаде и активностима СУБНОР-а у овој години и обележавању 80 година од ослобођења градова и општина од фашизма у Другом светском рату.
Осма војвођанска ударна бригада НОВЈ формирана је 12. септембра 1944. године у рејону Јабуке на Фрушкој гори. У тренутку формирања сачињавала су је три батаљона са око 790 бораца. Бригада је дејствовала по југоисточном Срему, где је нападала непријатељске снаге и комуникације током њиховог повлачења преко Срема на запад. Од 4. до 8. октобра пребацила се са Фрушке горе у рејон Белегиш, Сурдук, а затим преко Дунава у Банат, где се после мањих борби са непријатељем спојила 9. октобра 1944. с јединицама Црвене армије, са којима је учествовала у ослобођењу Баната.
Без сумње, најтеже испите Бригада је полагала у Батинској бици. Средином јануара 1945., пребацила се на десну обалу Драве и учествовала у одбрани Вировитичког мостобрана, а 9. фебруара се поновно пребацила на леву обалу Драве. Почетком марта учествовала је у борбама за ликвидацију непријатељског продора и мостобрана код Болмана у Барањи. Дана 30. марта сменила је Једанаесту бригаду 36. војвођанске дивизије ЈА на левој обали Дунава, 12. априла код Даља форсирала Дунав и повезала се с десним крилом јединица Прве армије ЈА. После ослобођења Осијека, у саставу 51. дивизије учествовала је у напредовању кроз Подравину, у ослобођењу Вировитице, Копривнице и Вараждина и у разбијању и заробљавању јаке окупаторско-квислиншке групације у ширем рејону Дравограда.
За двестапедесет дана, колико је трајао њен борбени пут, Осма бригада је три пута форсирала Дунав, једном Тису, а четири пута Драву. Мало је јединица НОВЈ чија је судбина била толико везана за борбена дејства на великим рекама. Пут, дуг 1500 километара од Фрушке горе кроз Банат, Бачку, Мађарску, Барању, Подравину, Славонију, Словенију све до Аустрије и града Блајбурга, Глајнштетена и Рикенберга завршио се победом.
У борбама Осма Војвођанска бригада је имала 1.116 погинулих и несталих и око 3.000 рањених и контузованих бораца. У последњој офанзиви она је самостално или у садејству са осталим бригадама своје Дивизије ослободила више од 140 већих и мањих насељених места.
За велике заслуге и успехе постигнуте у борби, Осма војвођанска бригада одликована је Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства.
Поред мноштва одликованих бораца и руководилаца, два њена припадника понела су и Орден народног хероја – Милан Корица Ковач и Лазар Марковић Ћађа.
Делегације су цвеће положиле и на гроб партизанке Радинке Витасовић, зване Лепињица. Ова храбра жена из Лаћарка, рођена сестра народног хероја Тривуна Витасовића, подлегла је ранама након „Заседе код Нештина” 23. августа 1943. По личној жељи сахрањена је на овом месту. На овом месту прочитана је песма „Девојка звана Лепињица“ аутора Гезе Бабијановића из Суботице.
ДЕВОЈКА ЗВАНА ЛЕПИЊИЦА
НЕ БУДИТЕ ЈЕ
ОНА ОВДЕ СПАВА
ЧУВА ЈЕ ЗЕЛЕНА ТРАВА МИРИСНА
ВЕНАЦ КАМЕНА СИВА
ЗАЈЕДНО СА ЊОМ СНИВА
ПОЉСКО ЦВЕЋЕ И ДРВЕЋЕ
И ОВА СВЕТА ФРУШКА ГОРА
ОСТРВО НЕКАД ПАНОНСКОГ МОРА.
ЛЕПИЊИЦА НЕЖНА БЕЛА ГОЛУБИЦА
ПРЕРАНО ОДЛЕТЕЛА НЕБУ ПЛАВУ
У ВЕЧНУ КУЋУ И ТРАВУ МИРИСАВУ
ДА СНИВА СНОВЕ НЕДОСАЊАНЕ
ЉУБАВИ НИКАД НЕ ДОЖИВЉЕНЕ
ТУКЕ ТОЛИХ ЗАГРЉАЈА
ДЕЧИЈЕГ СМЕХА И РАДОВАЊА
ОТИШЛА ОД НАС, СНАМА ОСТАЛА
СА ПЛАВИМ НЕБОМ И ЗВЕЗДАМА САСТАЛА
НЕ БУДИТЕ ЈЕ АЛ, ОНА ВАС ЧУЈЕ
И ВАШЕ СНОВЕ СА ВАМА СНУЈЕ
ЧУВА ЈЕ ОВА СВЕТА ПЛАНИНА
ПОЉСКО ЦВЕЋЕ И ДРВЕЋЕ
АЛ ЖЕЉНА ЈЕ И ВАШЕ БЛИЗИНЕ
ЈЕР НИШТА ЛЕПШЕ ОД ИСТИНЕ
А ОНА ЈЕ ИСТИНУ ЉУБИЛА
ЗВЕЗДА СЕ ЊЕНА УГАСИЛА
ДА БИ НА НЕБУ ЗАСЈАЛА
И ТИХО САЊА СВОЈЕ СНОВЕ
ДА ЉУБАВИ БУДЕ И СРЕЋЕ
С ЊОМ САЊА ЦВЕЋЕ И ДРВЕЋЕ
И ГОРСКЕ ПТИЦЕ ИЗ ГНЕЗДА
ПЛАВО НЕБО И РОЈ МАЛИХ ЗВЕЗДА
ЛАХОР ПЛАНИНЕ ОВЕ
НЕЖНО ЈОЈ МИЛУЈЕ СНОВЕ.
ЛЕПИЊИЦА ТИХО СНИВА
И ВЕЧНУ ТАЈНУ СНИВА
НЕ БУДИТЕ ЈЕ
ОНА ОВДЕ СПАВА
ЧУВА ЈЕ ЗЕЛЕНА ТРАВА МИРИСНА
ВЕНАЦ КАМЕНА СИВА
ОВДЕ СА ЊОМ СНИВА
ПОЉСКО ЦВЕЋЕ И ДРВЕЋЕ
И ОВА СВЕТА ФРУШКА ГОРА
ПЛАВИ ТАЛАС ПАНОНСКОГ МОРА
НЕ БУДИТЕ ЈЕ.
