На легендарној „Јабуци“ на Фрушкој гори, месту на којем је пре 82 године формирана Осма војвођанска ударна бригада, обележена је годишњица настанка ове прослављене јединице Народноослободилачке војске Југославије.
Делегације СУБНОР-а АП Војводине, СУБНОР-а Суботице – домицила Осме војвођанске ударне бригаде и СУБНОР-а Општине Инђија положиле су цвеће и венце и одале пошту борцима Бригаде који су током Другог светског рата прошли дуг и тежак борбени пут од Фрушке горе до завршних операција за ослобођење Југославије.
Присутне су поздравили председник СУБНОР-а АП Војводине Јово Барошевчић и председник СУБНОР-а Суботице Александар Токовић. Подсећајући на херојски ратни пут Осме војвођанске ударне бригаде, указали су на значај очувања сећања на њене борце, њихову жртву и допринос победи над фашизмом и ослобођењу земље.
Осма војвођанска ударна бригада формирана је 12. септембра 1944. године у рејону Јабуке на Фрушкој гори. У тренутку формирања имала је три батаљона са око 790 бораца. Убрзо је ступила у борбе у југоисточном Срему, нападајући непријатељске снаге и комуникације током њиховог повлачења према западу.
Почетком октобра 1944. године Бригада се преко Белегиша и Сурдука пребацила преко Дунава у Банат, где се 9. октобра спојила са јединицама Црвене армије и са њима учествовала у борбама за ослобођење Баната.
Једно од најтежих поглавља њеног борбеног пута била је Батинска битка. Уследиле су борбе на Драви, одбрана Вировитичког мостобрана, борбе код Болмана, форсирање Дунава код Даља и учешће у завршним операцијама за ослобођење Осијека, Вировитице, Копривнице и Вараждина.
За свега 250 дана борбеног пута Осма војвођанска ударна бригада прешла је око 1.500 километара – од Фрушке горе, преко Баната, Бачке, Мађарске, Барање, Подравине и Славоније, до Словеније и Аустрије. Три пута је форсирала Дунав, једном Тису и чак четири пута Драву, због чега је њен ратни пут остао посебно везан за велике речне операције.
Борци Осме бригаде учествовали су и у последњим борбама на подручју Дравограда, Словењ Градеца, Равна и Пољане, које су трајале од 12. до 15. маја 1945. године. Заједно са осталим бригадама 51. војвођанске ударне дивизије и јединицама 14. словеначке дивизије учествовали су у завршним операцијама након капитулације нацистичке Немачке.
Цена тог борбеног пута била је огромна. Осма војвођанска ударна бригада имала је 1.116 погинулих и несталих, док је око 3.000 њених бораца било рањено и контузовано. Током последње офанзиве, самостално или у садејству са осталим бригадама своје дивизије, учествовала је у ослобађању више од 140 већих и мањих насељених места.
За заслуге и успехе постигнуте у борби, Осма војвођанска ударна бригада одликована је Орденом заслуге за народ са златном звездом и Орденом братства и јединства. Међу бројним одликованим борцима и старешинама, двојица њених припадника – Милан Корица Ковач и Лазар Марковић Ћађа – проглашени су народним херојима.
Обележавање на Јабуци било је прилика да се још једном подсети да иза великих историјских догађаја стоје људи, њихове судбине и жртве које не смеју бити препуштене забораву.
Делегације су зато цвеће положиле и на гроб Радинке Витасовић – Лепињице, партизанке из Лаћарка и рођене сестре народног хероја Тривуна Витасовића. Радинка је подлегла ранама задобијеним у „Заседи код Нештина“ 23. августа 1943. године, а по личној жељи сахрањена је управо на овом месту.
Сећање на Осму војвођанску ударну бригаду и њене борце остаје део трајне обавезе да се негују антифашистичке традиције и чува успомена на генерацију која је слободу платила највишом ценом.
12. септембар 2026. године