МАСОВНО СТРАДАЊЕ НЕДУЖНИХ
У Јајијнцима подно Авале, у близини Београда, говорио је у име преживелих логораша Милинко Чекић, који је као дете био сведок масовних страдања.
”Обраћам се у име оних што су током Другог светског рата невини изгубили живот у логорима, на стратиштима, у својим домовима, у име избеглих и прогнаних. Оних који су погинули на ратиштима бранећи своју земљу од окупатора и њихових поданика.
Одраслих из тог времена, живих сведока (осим ретких случајева), данас више нема да евоцирају сећања на зло време. Остала су само бивша деца логораши, којих данас у Србији има око 360 окупљених у Удружењу логораша „Јасеновац“ и као колективни чланови СУБНОР-а Србије.
Иако је било за очекивати да, као бивше дете-логораш, говорим о страдању деце, хоћу да подсетим на потресну судбину око 5.000 логораша из Старог београдског сајмишта, о чијем се страдању и даље мало зна.
ДОГОВОР ОКУПАТОРА И УСТАША
После козарачке офанзиве, у лето 1942. године, у логоре Независне државе Хрватске затворено је 78.000 заробљених становника поткозарских села. Из те заробљене групе преко 10.000 мушкараца различитог узраста (према неким изворима 12.000 до 14.000), одведено је на Старо београдско сајмиште.
Из те групе је у Норвешку депортовано око 1.200 логораша. Око 6.000 их је нестало у окнима рудника Трепча, Борског рудника и мочварама Дунава, секући дрва на Ади код Кличевца, одакле се мало ко вратио.
Oкo 5.000 старијих од 70 и 80 година и млађих од 17 година, међу којима је било 537 дечака испод 14 година, Немци су издвојили као неспособне за сваки рад. И одлучили да их врате у логор Јасеновац, иако су знали да ће бити убијени.
Крајем августа, по неким изворима 1. септембра 1942. године, из Земуна је у Јасеновац кренула композиција од 79 запечаћених сточних вагона у којима је било око 5.000 логораша. У сваком вагону је било око 80 логораша који су једва могли да стоје. При поласку је речено да их враћају кућама.
Пет дана је тај транспорт путовао и стајао на споредним колосецима, од Београда до Јасеновца. За све то време запечаћени вагони нису отварани. Логораши су на августовској врућини пет дана били без свежег ваздуха, воде, хране.
Према сведочењу др Николе Николића, јасеновачког логораша, који је присуствовао отварању вагона и истовару логораша у Јасеновцу, немачки спроводници транспорта и логорске старешине су се сложили да у вагонима има око 6.000 логораша, од којих је 60% умрлих, док је 40% још било у животу.
И мртве и преживеле превезли су скелом на стратиште у Доњу Градину, где супотом убили.
”ДУШЕГУПКА” У НЕДИЋЕВОМ ГРАДУ
За специјално немачко возило „душегупку“, у коме су током 1941. и почетком 1942. године, од логора Старо сајмиште до Јајинаца, у року од пола часа, гушењем угашени животи више хиљада невиних јеврејских грађана, зна већина грађана Србије, захваљујући односу јеврејског народа према својим жртвама, на који треба да се угледамо.
За железничку композицију у којој је око 5.000 козарачких родољуба од Старог сајмишта до Јасеновца, умирало пет дана, скоро да се незна. Бекством из тог пакла спасио се само један логораш, Миливоје Лукач из села Међеђа код Козарске Дубице. Осећам потребу да о овом злочину Немаца и хрватских усташа нешто кажем.
Комеморација у Јајинцима и бројне друге манифестације, одржане ове године на ратним поприштима, стратиштима, логорима и гробљима где је српски народ страдао током ослободилачких ратова, охрабрује нас и живимо у уверењу да ће се са таквом пажњом према жртвама наставити, јер је остало много тога што наша земља треба да уради зарад подсећања на херојску прошлост српског народа, његове жртве и ослободиоце у Другом светском рату.
За ових преко 70 година, заборав на страдање српског народа као да је био једина опција.
И онда, када смо изгубили сваку наду да ће се српски народ вратити из амнезије о својој прошлости, последњих, а посебно ове године, земља се више него икад окреће како својој будућности тако и прошлости. Будућности за добробит садашње и будућих генерација, а прошлости да би будуће генерације знале колико је људских живота на овим просторима насилно угашено само зато што су били Срби, Јевреји или Роми, или због тога што су устали у одбрану своје земље и свог народа од агресије.
И да не заборавимо. У име жртава геноцида у Другом светском рату”.