Кадињача

ГОЛОРУКИ НАРОД ЈЕ ИЗВОЈЕВАО СЛОБОДУ

Полагањем венаца на спомен комплексу Кадињача, државном церемонијом обележена је 76. годишњица битке у којој је 29. новембра 1941. године изгинуо цео Раднички батаљон, бранећи Ужичку републику.

Пошту херојима Кадињаче одали су делегације Владе, Генералштаба Војске Србије, СУБНОР, града Ужица и потомака погинулих.

У име Владе Србије говорио је државни секретар Негован Станковић, који је истакао да је Србија поносна на своју антифашистичку прошлост и да нема другог пута осим антифашистичког:

„Поднели смо велику жртву да би фашизам био побеђен, а најтужније је што су многе жртве биле узрок међусобних подела и сукоба. Да бисмо спречили да се то понови, морамо извући поуке из прошлости и престати да се међусобно делимо и уништавамо“.

Станковић је поручио да је „време да се ујединимо, јер имамо само једну Србију, а она је јака само када су јој грађани сложни и поштују је“.

Заменик председника СУБНОР генерал Видосав Ковачевић истакао је да борци Радничког батаљона заслужују највеће поштовање и нагласио да је лажна дилема да ли је голорук народ могао, морао и требало да иде на тенкове:

„Морао је, могао је и хтео је. Прећуткују чињеницу да је војска Краљевине Југославије, као и многе веће војне силе у Европи, за само шест дана капитулирала и да је у заробљеништво одведено 350.000 војника, међу којима и 200 генерала“.

Ковачевић је нагласио да је тај голоруки народ морао сам да се после тога организује у партизанске одреде и на крају рата је изашао као победник, а СУБНОР Србије већ седам деценија чува, између осталог, успомене на те славне хероје и тако ће наставити и убудуће.

Градоначелник Ужица Тихомир Петковић подсетио је на ратна страдања Радничког батаљона приликом одбране Ужичке републике и истакао да се Ужице са поносом сећа хероја Кадињаче:

„Сећање на страдање Радничког батаљона је наш дуг и дуг генерација које долазе. Најмање што можемо да учинимо је да одамо пошту њиховом чину храбрости и оданости вредностима које немају цену и јачају нашу веру да ниједна жртва на Кадињачи није била узалудна“.