У прокупачком селу Поточић одржана је комеморативна свечаност поводом шест година од откривања Споменика погинулим мештанима у балканским ратовима, затим у Првом светском рату, Другом светском рату и ратовима вођеним на просторима СФРЈ током деведесетих година минулог века. То је, по свој прилици, први и једини споменик те врсте у Србији.
Венце су положиле делегације СУБНОР-а Србије, Клуба генерала и адмирала Србије, Удружења потомака из ратова вођених од 1912. до 1920. године и породице ктитора овог споменика Ратомира Тимотијевића Тима.
После химне коју је снажним баритоном отпевао Иво Стојановић свештеници СПС Младен и Филип одржали су помен учесницима у минулим ратовима из Поточића који су положили животе на олтар Отаџбине.
Скупу се потом обратио пуковник у пензији Анђелко Милићевић, потпредседник СУБНОР-а Србије. Пренео је поздраве председника СУБНОР-а Србије генерала Љубише Диковића. Навео је да та организација бораца народноослободилачких ратова Србије стоји на три стуба. На јединственој мермерној плочи исписана су имена ратника који су своје животе уградили у данашњу слободу и симболи Краљевине Србије, СФРЈ и СРЈ. Спомеником је обухваћена и икона Светог Јована, најчешће славе Поточићана.
,,Никада после ратова борци и старешине нису стављени на оно место које им припада. Борац мора да добије борачки додатак. Ових дана причали смо и покренућемо иницијативу о формирању у Нишу института који би се бавио изучавањем ратова деведесетих година. Наше браниоце смо, по узору на Американце, назвали ветеранима а имамо наш вековни израз – борци. Лично се залажем да изнова афирмишемо назив борца за слободу. Ктитору споменика поручујем да нам још дуго, дуго живи“, рекао је Милићевић.
Глумац, режисер и кантаутор Срђан Живковић који је зналачки водио програм комеморације и промоције књиге песама о Гвозденом пуку, казивао је говор мајора Катунца, који су окупљени мештани и гости поздравили громогласним аплаузом.
Новинар и публициста Звонимир Пешић, пуковник у пензији говорио је о томе да је Слобода најскупља реч у Срба. Култура сећања у нама живи и не сме да се заборави. Не можемо да дозволимо да нам избришу историју.
,,На Западу нам говоре да заборавимо своју прошлост и да се окренемо будућности, а ми им поручујемо да прошлост никада нећемо заборавити, а да ћемо чинити све да нам будућност буде светла. Захвални смо ктитору споменика Ратомиру Тимотијевићу који је имао толико љубави и слуха да подигне обелиск што ће потоње делегације подсетити на време јунаштва и славе“, казао је Пешић.
У име Месне заједнице обратила се Данијела Ристић.
,,У име мештана вам желим добродошлицу. Поточић није био на мапи културних, друштвених и верских догађаја. Ево сада, захваљујући Ратомиру Тимотијевићу, Поточић постаје занимљив за намернике. Прошле године смо изразили незадовољство овим путем. Надам се да ћемо наредне године асфалтом доћи до велелепног споменика. Надам се да ће нас наредних година бити више на овој свечаности, рекла је Данијела Ристић.
Ктитор Споменика је изразио задовољство што се пријатељи и мештани окупљају на месту споменика и спомен-чесме. Најавио је промоцију књиге песама о Гвозденом пуку, са конкурса Удружења књижевника Србије, СУБНОР-а Србије, града Прокупља и прокупачке библиотеке ,,Раде Драинац“.
О конкурсу је говорио члан жирија Драган Огњановић који је навео да је зборником обухваћен одабир од 60 песама Како је рекао, приспело много више песама стваралаца из Србије, региона и дијаспоре и да је тиме употпуњено уметничко виђење ратних подвига прослављене јединице Топличана.
Историчар Дарко Жарић, у надахнутом говору, изнео је прегршт занимљивих чињеница о Гвозденом пуку.
Песници су, потом, редом казивали стихове својих песама, да би свечаност била завршена песмом ,,Ово је Србија“ у интерпретацији Ива Стојановића.
